Najveći pad potrošnje energije u EU od 1990. godine

Potrošnja primarne energije u Evropskoj uniji naglo je pala u 2020. godini na 1.236 miliona tona ekvivalenta nafte (Mtoe), što je za 5,8 odsto bolje od cilja efikasnosti za 2020. godinu, čime je očigledno nadmašen očekivani učinak, piše u izveštaju Zavoda za statistiku EU (Eurostat).

Ipak, ovo je, kako je naglašeno, i dalje 9,6 procenata daleko od cilja za 2030. godinu, što implicira da napore na poboljšanju efikasnosti treba nastaviti u godinama koje dolaze. Takođe, podaci pokazuju da je finalna potrošnja energije dostigla 907 Mtoe, što je za 5,4 odsto bolje od cilja efikasnosti za 2020. godinu i 7,2 procenta dalje od cilja za 2030. godinu.

Potrošnja energije u EU u prošloj godini dostigla je najniži nivo od 1990. godine, koja je prva godina za koju postoje podaci, što se u velikoj meri objašnjava efektima pandemije korona virusa. Ona je dostigla vrhunac 2006. godine, kada je potrošnja primarne energije bila 15,1 odsto iznad cilja za 2020. godinu, a finalna potrošnja energije devet procenata iznad cilja za prošlu godinu.

Izveštaj Eurostata pokazuje da je u poređenju sa prosekom od 2017. do 2019. godine, potrošnja primarne energije smanjena za 9,9 odsto na nivou EU, a finalna potrošnja energije za 8,4 procenta. Značajan deo ovog oštrog pada posledica je ograničenja vezanih za Covid-19.

Pad potrošnje primarne i finalne energije u svim državama članicama

„U poređenju sa prosekom od 2017. do 2019. godine, potrošnja primarne energije smanjena je u svim državama članicama EU. Najveći pad zabeležen je u Estoniji (-21,2 odsto), zatim u Španiji (-14,8 procenata) i Kipru (-13,4 odsto), dok su najmanja smanjenja registrovana u Litvaniji (-0,7 procenata), Mađarskoj (-2,5 odsto) i Rumuniji (-4,5 procenata)“, izvestio je Eurostat.

Dodaje se da je isti opšti pad zabeležen i kod finalne potrošnje energije u odnosu na prosek od 2017. do 2019. godine. Najveći pad Eurostat je registrovao na Malti (-17,4 odsto), Kipru (-15,9 procenata) i Španiji (-14,2 odsto), a najmanji u Rumuniji (-0,3 procenta), Mađarskoj (-2,9 odsto) i Švedskoj (-2,9 procenata).

Cene energenata u Evropi obaraju rekorde

Gas je dostigao rekordnu vrednost i nikada nije bio skuplji, jer je njegova cena prvi put u istoriji premašila 2.000 dolara za hiljadu kubnih metara. Naime, cena je skočila za više od 300 dolara i dostigla vrednost od 2.120. Takođe, cene električne energije su se popele na alarmantne nivoe usled uspona troškova za kupovinu prirodnog gasa. Krizu je pojačalo i obustavljanje fizičkog protoka gasa ka Nemačkoj kroz gasovod ‘Jamal-Evropa’, prenosi Euronews.

U prethodna dva meseca, isporuke ruskog gasa u zemlje Evropske unije smanjene su za 25 odsto u odnosu na isti period prošle godine, navodi se u dokumentu Evropske komisije u koji je uvid imala novinska agencija Reuters.

Cene na nacionalnim berzama energenata i evropskoj platformi EEX dostigle su rekordne nivoe. Troškovi su prešli 400 evra za Francusku, Nemačku, Holandiju, Belgiju, Švajcarsku, Austriju, Sloveniju, Hrvatsku, Mađarsku, Italiju i Slovačku. Najjeftinija struja je u Bugarskoj i Grčkoj gde je vrednost 342 evra. Cena za Srbiju je 396 evra, a za Rumuniju 395 evra po megavat-satu (MWh).