Nakon obaranja rekorda, cene žitarica naglo pale

Posle višemesečnih obaranja rekorda proteklih dana su pale cene svih ratarskih kultura. Loša vest za poljoprivrednike dolazi u jeku žetve, a ista situacija je i na svetskim berzama. Kako je potvrđeno i sa novosadske Produktne berze, pojeftinili su svi primarni proizvodi, a najviše se trgovalo kukuruzom i uljanom repicom, prenosi Politika.

Zbog veće zainteresovanosti kupaca početna cena kukuruza je sa 30 dinara po kilogramu neznatno porasla, ali je i dalje za oko pet odsto manja nego nedelju dana ranije, naglašavaju berzanski stručnjaci.

Slično se dogodilo i na tržištu pšenice, a kako su ponuđači nudili višu cenu nije došlo do realizacije većeg broja ugovora. Krajem nedelje cena žita novog roda bila je 34 dinara bez PDV-a što je za gotovo 7,5 procenata manje u odnosu na protekli period.

Istovremeno nije bilo kupaca za žito iz prošlogodišnjeg roda, što je inače i karakteristično za ovo doba godine. U izveštaju Produktne berze napominju i da je zbog manje tražnje za sojom, cena ove uljarice takođe snižena, ali i da ponuđači nisu pokazali veliko interesovanje da je prodaju.

Srednja cena sojinog zrna bila je 68,75 dinara po kilogramu, što je pad od 5,28 odsto u odnosu na prethodnu sedmicu.

Najveća tražnja bila je za uljanom repicom, koja poslednjih nekoliko godina zauzima sve veće površine u Srbiji. Ipak, ni proizvođače ove kulture neće obradovati činjenica da je njena cena na berzi prošle nedelje pala za više od sedam odsto.

Još pre dve nedelje vest o mogućnosti otvaranja crnomorskih luka, pa tako i „oslobađanja” ukrajinskih zaliha, oborila je cene žita. Stručnjaci sada napominju da je poslednje pojeftinjenje žitarica direktno u vezi sa poslednjim izveštajem američkog ministarstva poljoprivrede.

Kako je preneo Agroklub, izveštaj ministarstva poljoprivrede Sjedinjenih Američkih Država o stanju useva i podaci o svetskim zalihama izazvali su pad cena na svim svetskim berzama.

Portal Agrarheute izvestio je da su cene pšenice i kukuruza istog dana naglo pale, a potom i soje i uljane repice, najpre na berzi u Čikagu, a potom se takvo stanje lančano prenelo i na evropsko tržište.

Izveštaj USDA pokazao je da su američki poljoprivrednici u ovoj godini zasejali više kukuruza i manje soje kako bi iskoristili visoke cene žitarica. Prema tim podacima, površine pod kukuruzom nisu značajno veće, pa je za analitičare iznenađujuće da je ovaj podatak izazvao tako nagli pad cena na svim tržištima.

Ukupne površine pod pšenicom procenjene su na 19,06 miliona hektara, što je povećanje od jedan odsto u odnosu na 2021. godinu. Durum pšenica zasejana je na 0,80 miliona hektara, što je oko 21 odsto više nego prošle godine. U analizi se napominje da su svetske zalihe pšenice starog roda manje nego u istom periodu 2021. godine, a kukuruza veće u odnosu na prošlu godinu.

Iako je udruženje „Žita Srbije“ nedavno objavilo da smo u novu žetvu, zbog ograničenja izvoza, ušli s rekordnim zalihama od 700.000 tona pšenice, ministar poljoprivrede Branislav Nedimović demantovao je te podatke i naglasio da Srbija u skladištima ima između 60 i 70 odsto manje od toga.

Govoreći o državnoj odluci da kupi 131.000 tona pšenice po 40 dinara naveo je da je ta cena za proizvođače mala, a za prerađivače velika. Prema njegovim rečima, ta količina pšenice je dovoljna da sa onom koja je u skladištima budemo bezbedni u slučaju lomova.

„Mera ograničavanja cena najbitnijih proizvoda se nastavlja kako bi se obezbedili standard i kupovna moć potrošača. Sve cene ostaju na istom nivou kao pre šest, sedam meseci, samo je šećer poskupeo šest do sedam dinara. Vlada Srbije će voditi računa o tržištu, ako treba i intervenisati iz robnih rezervi”, istakao je resorni ministar.