Nastavlja se privredni oporavak Srbije

U drugom kvartalu 2021. godine nastavlja se privredni oporavak Srbije, rast BDP-a veći je za 1,3 odsto u odnosu na prvi kvartal, objavljeno je u publikaciji Kvartalni monitor.

U 65. kvartalnom izveštaju autori publikacije ističu da se privredni oporavak nastavlja u celoj Evropi, pa su zemlje Centralne i Istočne Evrope (CIE) zabeležile prosečan rast od 2,3 odsto, a zemlje Evropske unije (EU) 2,1 odsto.

Navodi se i da je u odnosu na drugi kvartal prošle godine Srbija u drugom kvartalu ove godine ostvarila rast od 13,7 odsto, zemlje CIE 11,7, a EU 14,2 odsto, prenosi Tanjug.

U Kvartalnom monitoru, koji izdaje Ekonomski fakultet i njegova Fondacija razvoj ekonomske nauke, naglašava se da je Srbija u manjoj grupi zemalja koje su premašile pretkrizni nivo iz četvrtog kvartala 2019. godine.

U odnosu na taj period Srbija ima veći BDP za 2,3 odsto, dok su zemlje CIE ispod tog nivoa za 0,2 odsto, a zemlje EU 2,3 odsto ispod BDP-a iz četvrtog kvartala 2019. godine.

Konstatovano je da je ostvareni rast veći od očekivanog, što je situacija u celoj Evropi. Kako se navodi, tome je najviše doprinelo slabljenje epidemioloških mera, kao i jačanje privatne potrošnje. Prema ocenama stručnjaka, na privredni rast u ovoj godini negativno će uticati suša, znatno manje investicija i ubrzanje inflacije.

U izveštaju se navodi i da je fiskalni deficit znatno je manji u prvih sedam meseci od planiranog, a kamatne stope NBS i poslovnih banaka su na istorijskom minimumu.

Takođe, napominje se da su kratkoročne perspektive rasta povoljne, te da su prognoze rasta iz perioda u perioda podizane, a da je osnovni pokretač privrednog rasta lična potrošnja, koja je povećana za 4,61 odsto u odnosu na četvrti kvartal 2019. godine.

Snažan rast oseća se u svim privrednim delatnostima osim poljoprivrede. Trgovina, saobraćaj, turizam, ugostiteljstvo i industrija oporavljaju se od krize izazvane korona virusom, dok IT sektor, telekomunikacije i komunikacijske usluge nastavljaju rast iz pretkriznog vremena, piše u analizi Kvartalnog monitora.

Ističe se da su uvoz i izvoz veći nego u vreme pre krize, ali su investicije manje, što može da ugrozi rast u narednom periodu, smatraju autori publikacije.

Industrijska proizvodnja u Srbiji pala je u drugom kvartalu za 2,8 odsto. Ipak, u odnosu na drugi kvartal prošle godine porasla je za 15,9 odsto.

Industrija se u Srbiji, kao i u Evropi, oporavlja. Međutim industrijski rast je usporen zbog otežanog oporavka auto industrije, navodi se u analizi Kvartalnog monitora.

Stopa nezaposlenosti u drugom kvartalu opala je za 11,1 odsto u odnosu na prethodni. Neformalna nezaposlenost, koja je do pre nekoliko godina bila je 20 procenata, pala je na 12 odsto. Osim toga, registrovana zaposlenost povećana je 3,3 odsto, od čega je 4,9 odsto u privatnom sektoru, a u javnom 0,5 odsto.

Zaposlenost raste u većini delatnosti, pre svega u IT sektoru, telekomunikacijama i medijima. Ona je u ovim sektorima veća za 11,6 odsto, u građevinarstvu šest, trgovini 4,9 i prerađivačkoj industriji 4,6 odsto.

Kako navode autori Kvartalnog monitora, zarade su porasle u odnosu na prošlu godinu za 6,6 odsto, ali ove godine stagniraju sa svega 0,3 odsto rasta u odnosu na prošli kvartal. To je, smatraju oni, posledica inflacije koja je u avgustu dostigla 4,3 procenta i koja će, kako se očekuje i dalje rasti. Takođe, navodi se da zarade rastu u privatnom sektoru mnogo brže nego u javnom.

Spoljni deficit u drugom kvartalu iznosio je 570 miliona evra, odnosno 4,4 odsto BDP-a, ali se očekuje njegov rast i u trećem i u četvrtom kvartalu. Pre svega, zbog deficita spoljnotrgovinskog bilansa. Razlog tome leži u činjenici da je dinar ojačao, što će uticati na cenovnu konkurentnost, navodi se u izveštaju.

Priliv stranih direktnih investicija, koje su u drugom kvartalu iznosile 731 milion evra, a posledica su subvencija, niskih troškova rada i obrazovane radne snage i dalje je visok, saopštava Kvartalni monitor.

Spoljni dug je u avgustu dostigao 28,3 milijarde evra, što je 57,6 odsto BDP-a. Država se u septembru zadužila za više od milijardu evra, tako da dug sada iznosi 29,5 milijardi evra, konstatuju autori Kvartalnog monitora, dodajući da je povoljno to što BDP brže raste od duga.