NBS: EU pohvalila ekonomsku politiku u Srbiji

Prema oceni Evropske komisije i Evropske centralne banke, izgledi privrednog rasta Srbije ostaju povoljni, pri čemu su, kao i svuda u svetu, prisutni rizici da bi on mogao da bude niži od projektovanog zbog negativnih efekata konflikta u Ukrajini.

Ove institucije podsećaju da se pre izbijanja konflikta u Ukrajini u Srbiji očekivao privredni rast od blizu pet odsto godišnje, što je za oko jedan procentni poen više nego u periodu pre pandemije korona virusa.

ECB i Evropska komisija ocenile su i da je i tokom pandemije Narodna banka Srbije (NBS) snažno podržala privredni rast u Srbiji korišćenjem velikog broja instrumenata i mera. Ocenjeno je i da je, u uslovima globalno povećanih troškovnih pritisaka, NBS od oktobra 2021. konzistentno zaoštravala monetarne uslove – do aprila povećanjem prosečne ponderisane kamatne stope na aukcijama repo prodaje dinarskih hartija od vrednosti, a od aprila i povećanjem referentne kamatne stope, navodi se u saopštenju NBS.

Ističu i da je u Srbiji očuvana stabilnost deviznog kursa dinara prema evru, kojoj je NBS doprinela intervencijama na deviznom tržištu u oba smera, a tokom 2021. godine pretežno kupovinom deviza.

„Кonstatuje se i da je finansijsko zdravlje banaka u Srbiji očuvano i u uslovima krize, na šta ukazuju pokazatelji adekvatnosti kapitala i likvidnosti znatno iznad regulatornih minimuma. Ocenjuje se i da, ni nakon prestanka primene pojedinih monetarnih i fiskalnih podsticaja, nije pogoršan kvalitet aktive banaka“, ističe se u saopštenju NBS.

Takođe, dodaje se da je učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima nastavilo da se smanjuje, spuštajući se na nivo od 3,4 odsto u martu ove godine.

Zahvaljujući preduzetim merama NBS kojima se podstiče dinarsko kreditiranje, pre svega privrede, nastavljen napredak u procesu dinarizacije.

Preporuke NBS su nastavak dosadašnjih aktivnosti – praćenje faktora inflacije i reakcija po potrebi kao i u prethodnom periodu, kontinuitet snažnog regulatornog okvira u finansijskom sektoru i očuvanja kvaliteta aktive banaka, kao i nastavak podrške procesu dinarizacije promovisanjem instrumenata zaštite od deviznog rizika i dugoročnih dinarskih izvora finansiranja.