Cena gasa ostaje ista do kraja grejne sezone

Završetkom gradnje gasovoda Balkanski tok, kojim gas iz Rusije i Turske, preko Bugarske i Srbije, stiže do Mađarske, naša zemlja postala je tranzitna i važno gasno čvorište, od čega ćemo, kako smatra generalni direktor Srbijagasa Dušan Bajatović, imati višestruku korist.

„Obezbedićemo sigurno i stabilno snabdevanje gasom u vreme svetske gasne krize, konkurentne cene, naplaćivaćemo tranzitnu taksu. Ali, pre svega, bićemo neko preko koga će se snabdevati srednjoevropske zemlje gasom, što do sada nije bio slučaj. To je još jedna potvrda koliko je bila dobra i pametna odluka Gazproma da zajednički gradimo ovaj gasovod. Zahvaljujući ovom projektu moći ćemo da koristimo sve resurse u regionu, da ih ujedinimo i komercijalizujemo. Zbog toga nam je ovaj interkonektor dodatno važan. Ovim se oslobađamo pravca preko Horgoša, možemo da se širimo dalje i postanemo otvoreno tržište kao Mađarska, jer je reč o novom pravcu, novoj diversifikaciji i novim mogućnostima“, izjavio je Bajatović za Politiku.

Ono što Srbiji predstoji jeste ugovaranje nove cene gasa početkom naredne godine, a kako bi se ponovo postigla najbolja cena, razgovori o tome, vodiće se na najvišem nivou između predsednika Srbije Aleksandra Vučića i predsednika Rusije Vladimira Putina. Upućeni u gasni sektor očekuju da će se prilikom ugovaranja nove cene uzeti u obzir naftna formula, odnosno kretanje cene sirove nafte u prethodnih devet meseci, a ne berzanska cena gasa koja je proteklih dana išla i iznad 1.900 dolara za 1.000 kubika, što je do sada nezapamćeno poskupljenje.

Razlog više da se veruje u postizanje pristojne cene gasa za našu zemlju jeste i važan geostrateški položaj koji imamo jer bez Bugarske kao prve, ali i Srbije kao druge zemlje, ovaj energent ne bi bio dostupan ni drugim evropskim zemljama. Srbija gas trenutno plaća oko 270 dolara za 1.000 kubika, što omogućava Srbijagasu da ne podiže cenu za domaćinstva.

„Ova cena će ostati ista do kraja grejne sezone. Deo troškova će se prebaciti na sam Srbijagas, ali građani neće imati višu cenu gasa, a neće se niko ni smrzavati“, istakao je Bajatović.

Osim redovnih količina koje stižu Balkanskim tokom kada gasa malo gde ima, Srbija ima i skladište gasa Banatski Dvor, tako da gasa, osim u cevima – ima i u rezervi.

Zagovornik različitih izvora gasa, Srećko Đukić, za Politiku je rekao da u pravom smislu reči Srbija još nije postala gasno čvorište budući da se iz naše zemlje ruski gas tranzitira samo u Mađarsku.

„Nadamo se da će u skorije vreme gas iz Turskog, odnosno Balkanskog toka poteći bar u Bosnu i Hercegovinu, možda u Hrvatsku i ka još nekim susedima. Izvanredno visoke cene prirodnog gasa, koje su se u pojedinim momentima aktuelne krize kretale i do 2.000 dolara za 1.000 kubnih metara odnose se na onaj gas koji se prodaje na gasnim berzama, ili gasnom spot tržištu, dok su cene gasa na osnovu dugoročno zaključenih ugovora vezane za kretanje cene nafte (naftna formula) znatno niže – do 500 dolara. Evropski potrošači su preferirali, uz berzanske cene gasa, kombinovane cene za gas, tako da tu cenu čini od 75 do 80 procenata cena po naftnoj formuli, a od 20 do 25 odsto cena prirodnog gasa sa berze“, naglasio je Đukić.

Protivnici izgradnje Balkanskog toka, kao i onog mnogo većeg neostvarenog gasovoda Južni tok, nalaze se van Balkana. Glavni smisao izgradnje gasovoda ovom maršutom jeste u diversifikaciji puteva snabdevanja (ruskim) gasom u cilju povećanja stepena energetske bezbednosti kako Srbije, tako i drugih zemalja na tom potezu.

„Međutim, čim je završen Balkanski tok počeo da snabdeva susednu Mađarsku gasom preko Srbije, Gazprom je po ranijoj trasi zavrnuo gasne slavine iz Ukrajine. Tako se Srbija gasom opet snabdeva samo jednim pravcem – ruskim, a Mađarska sada zavisi od gasa i gasovoda iz Srbije, kao što je bila obrnuta situacija decenijama. Inače, da nema Turskog – Balkanskog toka, radio bi gasovod po staroj trasi preko Ukrajine i Mađarske“, ističe Đukić.

On dodaje da niko ne sumnja u potencijale Gazproma, međutim, dubina energetske krize nesumnjivo upućuje na zaključak da se moraju tražiti alternative u pogledu snabdevanja Evrope prirodnim gasom.

„Evropa već sa 40 procenata zavisi od ruskog gasa. Snabdevanje gasom pitanje je bezbednosti. Zato će tečni gas dalje rasti u ukupnoj potrošnji gasa u Evropi. Ubrzano će se jačati alternativni pravci i izvori snabdevanja Evrope gasom (Južni gasni koridor, istočni Mediteran, Bliski istok, severna Afrika). I ono što je posebno važno – Evropa ubrzava prelazak na ‘zelenu energiju’, klimatski neutralnu, napušta karbonska goriva, prelazi na različite vidove alternativne energije, sledi povratak nuklearne energije, prelazi se na vodnik kao potpuno čisto gorivo“, naglasio je Đukić.

Prema njegovim rečima, kasna veza između Niša i Sofije gradi se uz finansijsko učešće EU od oko 25 miliona evra, dok ceo gasovod preko Srbije košta 86 miliona evra kapaciteta oko 1,8 milijardi kubika gasa godišnje. Kako kaže, u konekciji s bugarskim gasnim sistemom Srbija će načelno kupovati svaki gas koji dolazi na tržište susedne Bugarske – ruski, azerbejdžanski, kiparski, ili pak tečni iz terminala u Solunu i Aleksandropolisu.

S druge strane, predsednik Udruženja za gas Srbije, Vojislav Vuletić kaže da je ova gasna kriza potvrdila da jedino u šta možemo da verujemo i na koga da se oslonimo jesu Rusija i ruski gas.

„I on definitivno nema alternativu. Ako nije tako, gde je onda taj silni gas iz Azerbejdžana, sa Kipra, Krka, iz Sjedinjenih Američkih Država? To su samo puste želje Evrope da smanje zavisnost od Gazproma, ali im ponovo nije pošlo za rukom. Stvarnost ih je demantovala, a ‘monopol Gazproma’, na kome mu Evropa zavidi, pokazao se kao najpovoljniji za Srbiju“, zaključuje Vuletić.