Nekoliko hiljada građana Srbije redovno ulaže na berzama i očekuje zaradu od stranih tehnoloških kompanija

Srpski ulagači su sve prisutniji na stranim berzama hartija od vrednosti. Po pravilu, njih najviše interesuju akcije velikih američkih kompanija, mada im je, zahvaljujući domaćim brokerskim društvima, danas omogućeno prisustvo listiranom kapitalu na gotovo svim značajnijim berzama širom sveta.

„U strukturi domaćih ulagača ima kako fizičkih lica, koje u žargonu nazivamo ‘malim investitorima’, tako i pravnih lica, počev od klasičnih fondova, pa do preduzeća iz različitih oblasti koje plasiraju viškove sredstava. Ako govorimo o broju fizičkih lica, verovatno se radi o nekoliko hiljada ljudi, a prosečni ulozi su reda veličine 20.000-100.000 evra i više“, ističe u razgovoru za naš portal Vaso Dulović, generalni direktor beogradskog brokerskog društva Ilirika Investments.

Pojačano interesovanje tog „običnog“ sveta, u smislu malih investitora, koje se desilo u poslednje dve godine, podstaknuto je sve lakšim pristupom domaćeg kapitala stranim berzama. Zahvaljujući mogućnostima trgovanja preko modernih platformi izgleda kao da Wall Street nikada nije bio bliži Srbiji.

No, naš sagovornik se ne slaže sa konstatacijom da ti novi učesnici na tržištu kapitala nemaju adekvatno predznanje. Živimo u digitalnom i informatičkom dobu i onima koji žele da ulažu novac na berzama dostupno je pregršt mogućnosti da se potanko informišu o tome.

„Današnji domaći investitori se prilično razlikuju do nekadašnjih od pre desetak godina, koji su tada to postali silom zakona privatizacije i u vreme kada nije ni postojala mogućnost da se iz Srbije trguje na svetskim berzama. Poslednjih godina novac na inostranim berzama plasiraju ljudi koji traže alternativu neisplativoj štednji u bankama. U meri u kojoj je to ovdašnjim ulagačima potrebno, oni i imaju odgovarajuće informacije i predznanja, mada ih svakako ne možemo svrstati u profesionalce. Sigurno da ima i onih koji su privučeni nekom idejom brze zarade, možda i zbog agresivnog marketinga pojedinih online platformi, te im predznanja kao takva nisu ni interesantna ni potrebna“, smatra Dulović.   

Investitorima iz Srbije već duže vreme najinteresantnije su akcije američkih tehnoloških kompanija, među kojima su se kao posebno tražene, pogotovu tokom prošle i početkom ove godine, izdvojile hartije Tesle (NASDAQ:TSLA).

Brokeri su tražena roba

Zbog pomenutog pojačanog interesovanja i u našoj sredini se sve više govori o ulozi berzanskih brokera, kao važnih posrednika u trgovini između berzi i nalogodavaca. Međutim, nije baš ni tako jednostavno steći zvanje brokera.

„Poslovanje na berzama širom sveta, pa i kod nas, je posebnim zakonima regulisana oblast, s obzirom na to da se ipak radi o pitanju plasmana nečijih finansijskih sredstava, pa je tako i uloga brokera, kao legalnog posrednika u tim poslovima, nezaobilazna. Kada su u pitanju potrebna znanja i kvalifikacije, tu svakako spadaju visoko obrazovanje, posebna obuka za posao brokera, položeni brokerski ispit i odobrenje nadležnog tela, u našem slučaju Komisije za hartije od vrednosti“, objašnjava direktor društva Ilirika Investments.  

Ipak, pored samih brokera, kao „tražena roba“ kod velikih berzanskih igrača sve češće se angažuju osobe sa velikim korpusom znanja iz matematike i fizike, i to pre svega iz oblasti statistike i pravljenja matematičkih modela. 

„Tačno je da fondovi osim klasičnih ekonomskih stručnjaka angažuju i matematičare, pošto barataju velikim brojevima u smislu raspoloživih mogućnosti, kombinacija i alternativa za investiranje u najrazličitije instrumente – akcije, obveznice, opcije, fjučerse, nekretnine, realne robe, plemenite metale, žitarice, sirovine…“, potvrđuje Dulović.

Pored toga, sam čin trgovanja, odnosno izdavanja naloga za transakcije, od nekadašnjeg nadvikivanja sa lica mesta (floor trading), tokom godina zamenili su profesionalni softveri koji reaguju u brzinama koje se mere hiljaditim delovima sekunde. Neki od tih programa deluju samostalno po prethodnim postavkama korisnika i unetim modelima, pa reaguju na naznačene oscilacije u trendovima. Procenuje se da je u celom svetu oko 80 odsto transakcija „na licu mesta“ zamenjeno softverom, koji su takođe kreirali daroviti matematičari i programeri.

Računa se da je pokretač matematičke revolucije na berzama Wall Streeta bio Džim Simons (Jim Simons), krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih godina dvadesetog veka. Danas 83-godišnji milijarder, Simons je bio pionir korišćenja matematičkih modela u predikciji kretanja berzanskih trendova, a na osnovu njegovog rada kreiran je i novi pojam, ekonometrija. Za razliku od nekih drugih kolega, Simons je svoje znanje odlučio da proveri i u praksi, pa je osnovao investicioni fond, na osnovu koga se kasnije i obogatio.