NEMAČKA EFIKASNA U KONTROLI NEZAPOSLENOSTI Subvencionisanjem plata čuvaju radna mesta

EUVesti

1.7.2020 14:44 Autor: Vladimir Jokanović 1

NEMAČKA EFIKASNA U KONTROLI NEZAPOSLENOSTI Subvencionisanjem plata čuvaju radna mesta NEMAČKA EFIKASNA U KONTROLI NEZAPOSLENOSTI Subvencionisanjem plata čuvaju radna mesta
Stopa nezaposlenosti u Nemačkoj, prema službenim podacima minimalno je porasla u junu, za svega 0,1 odsto, što sugeriše da je prošao najgori period krize... NEMAČKA EFIKASNA U KONTROLI NEZAPOSLENOSTI Subvencionisanjem plata čuvaju radna mesta

Stopa nezaposlenosti u Nemačkoj, prema službenim podacima minimalno je porasla u junu, za svega 0,1 odsto, što sugeriše da je prošao najgori period krize na tržištu rada u najvećoj evropskoj ekonomiji. Sa dodatnih 69.000 nezaposlenih u junu, njihov ukupan broj u Nemačkoj dostigao je 2,943 miliona, što je stopa nezaposlenosti od 6,4 odsto.  

Iz nemačke Federalne agencije za rad, koja je objavila pomenute podatke, poručili su da „tržište rada ostaje pod pritiskom pandemije korona virusa“. Zasluge za relativno mali rast nezaposlenosti pripisuju se šemi subvencionisanja plata (kurzarbeit) ili programu rada na kratko vreme, koja omogućava kompanijama da smanje radno vreme zaposlenima, umesto da ih otpuste.

Rekordnih 10 miliona radnika stavljeno je u „kurzarbeit“ šemu u martu i aprilu, dok je privreda praktično stajala. Vlada Nemačke isplaćivala je tada radnicima dodatak za delimičnu nadoknadu smanjenja plate. Federalna agencija za rad navela je da se „masovna upotreba programa stabilizovala“. Politika subvencionisanja plata već se pokazala efikasnom tokom krize 2008-2009. Iako je BDP Nemačke u 2009. pao za 5,6 odsto, do značajnog rasta nezaposlenosti nije došlo.

Iako nove brojke ublažavaju strah od masovnih otpuštanja s posla, kako navodi Deutsche Welle, možda je prerano radovati se, jer ne treba gubiti iz vida da je očekivani pad BDP Nemačke u 2020. godini 6,5 odsto. Nemački IFO institut za ekonomska istraživanja izneo je procenu o rastu BDP za 6,9 odsto u trećem kvartalu i za 3,8 u poslednjem kvartalu tekuće godine u posle pada za 11,9 odsto u drugom kvartalu, u odnosu na prvi.

Nemačku šemu subvencionisanja zarada preuzele su i neke druge države u Evrozoni, pa se procenjuje da je oko 50 milona radnika ili 28 odsto radne snage u monetarnoj uniji obuhvaćeno takvim programima. Statistika za sada izgleda dobro, jer je stopa nezaposlenosti u Evrozoni porasla na 7,3 odsto sa 7,2 odsto pre pandemije.   

Povećanje minimalne zarade

Kako prenosi Deutsche Welle, minimalna plata radnika u Nemačkoj trebalo bi da bude povećana za skoro 12 procenata i da sa sadašnjih 9,35 evra dostigne 10,45 evra po satu do sredine 2022. godine. Uprkos pandemiji Kovid-19, minimalna plata „ne sme da zaostaje“, izjavio je jedan od ministara u vladi. Nemačka je uvela minimalnu platu početkom 2015. godine, i tada je iznosila 8,50 evra po satu.

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Biznis.rs newsletter

Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

Loading...