Nemačka ekonomija izašla iz recesije

Nemačka privreda je proletos, posle tehničke recesije u dva zimska kvartala, ostvarila krhak rast, procenila je Bundesbanka u novom mesečnom izveštaju.

„Privatna potrošnja se, izgleda, stabilizovala,“ navodi nemačka centralna banka u izveštaju objavljenom u ponedeljak. „Tome su doprineli dobro stanje tržišta rada, snažan rast plata i to što se tempo poskupljenja nije dalje pojačavao.“

Od toga je u tromesečju april-jun posebno profitirao sektor usluga, prenosi agencija DPA.

Privreda je u zimskom semestru upala u recesiju, odnosno zabeležila je dva uzastopna kvartala sa padom bruto domaćeg proizvoda. Ključan faktor recesije je bila snažna inflacija koja je prigušila potrošnju domaćinstava i opteretila konjunkturu. Uz to, nemačka izvozno orijentisana industrija se suočila sa padom tražnje iz inostranstva.

Istraživanja ukazuju na sumorno raspoloženje u privredi i pesimizam u očekivanjima, pa Bundesbanka upozorava da bi privreda u drugoj polovini godine mogla da se oporavlja sporije nego što se ranije procenjivalo.

U junskom izveštaju, centralna banka zapravo predviđa „tegoban,“ krhak rast u drugoj polovini godine, nedovoljan da privredu do kraja godine izvuče u crne brojke. Nemačka privreda će, prema tome, kraj 2023. dočekati sa recesijom od 0,3 odsto, ali će u naredne dve godine biti u plusu.

Bundesbanka kao pozitivno izdvaja dalje popuštanje uskih grla u svetkoj trgovini i nadalje popunjene knjige porudžbina nemačkoj industriji i građevinarstvu.

Istovremeno, te grane u poslednje vreme ne uspevaju da privuku nove porudžbine i moraju da se oslanjaju na još nerealizovane.

“Industrija je usporila zbog pada tražnje iz inostranstva,“ a rastuće kamate su ohladile investicije u građevinarstvu, navodi Bundesbanka.