Nemačka izdvaja najviše za ublažavanje energetske krize, ali po udelu u BDP šampion je Grčka

Pošto su cene gasa u Evropi porasle osam puta u odnosu na desetogodišnji prosek, većina zemalja na Starom kontinentu uvodi politike za suzbijanje uticaja rasta cena na domaćinstva i preduzeća.

To uključuje maltene sve oblasti, od subvencija troškova života do regulacije veleprodajnih cena električne energije. Sve u svemu, finansiranje takvih inicijativa na nivou država dostiglo je zbirno 276 milijardi dolara zaključno sa avgustom, a najveća izdvajanja tek predstoje pošto zima nailazi.

Prema podacima briselskog energetskog think-tanka Bruegela, po visini do sada alociranih sredstava u 26 zemalja (25 zemalja EU plus Ujedinjeno Kraljevstvo), na prvom mestu se izdvaja Nemačka sa 60,2 milijarde dolara. Međutim, po njihovom obimu u odnosu na nacionalni BDP šampion je Grčka, čijih 6,8 milijardi dolara odvojenih za državnu pomoć predstavlja 3,7 odsto BDP-a, naspram nemačkih 1,7 odsto.

Nemačkih 60 milijardi za borbu protiv rastućih cena energije upotrebljeno je delom kao umanjenje na računima za struju u iznosu od po 300 evra za sva zaposlena lica u zemlji, uz oko 147 miliona dolara za finansiranje porodica sa niskim primanjima.

U Italiji će radnici i penzioneri dobiti bonus od 200 dolara za troškove života. Uvedene su dodatne mere, kao što su poreski krediti za industrije sa visokom potrošnjom energije, uključujući fond od 800 miliona dolara za automobilski sektor.

S obzirom na to da se predviđa da će se računi za energiju trostruko povećati tokom zime, domaćinstva u Velikoj Britaniji će u ovom periodu dobiti subvenciju od 477 dolara za pokrivanje troškova električne energije.

U međuvremenu, mnoge južne i istočnoevropske zemlje – čija domaćinstva troše veći procenat svog prihoda na troškove energije – imaće i više troškove za ublažavanja efekata energetske krize, uočenu kao udeo u bruto domaćem proizvodu.

Potrošnja za energetsku krizu takođe se proširuje na masivne pomoći za operatere komunalnih usluga. Već nedelju dana je u fokusu plan nemačke vlade da otkupi upravljački udeo Unipera od finske kompanije Fortum Oyj – prvobitno ulaganje od 15 milijardi evra u tu svrhu uvećano je za dodatnih osam milijardi evra dokapitalizacije, piše Bloomberg. To je jedan od najvećih paketa pomoći u istoriji zemlje.

U isto vreme, Wien Energie, najveća energetska kompanija u Austriji, dobila je kreditnu liniju od dve milijarde evra pošto su cene električne energije naglo porasle i u ovoj zemlji.

Ovo je možda tek vrh ledenog brega. Kako bi ublažili uticaj visokih cena gasa, evropski ministri će sigurno u narednim mesecima dogovoriti nove mere pomoći, kako unutar izvršnog tela zajedničkog bloka (Evropska komisija), tako i pojedinačno, u okviru svojih vlada.

Povrh svega pomenutog, EK je iz zajedničke kase opredelila 565 milijardi evra u narednih osam godina, za uspostavljanje digitalnog energetskog sistema koji će favorizovati obnovljive izvore energije.