VREDNOST INDEKSA NA BERZI RASTE Neredi u Americi nisu uticali na trgovanje

Berzanski indeksi na Wall Streetu nisu se mnogo izmenili prvog dana juna kada je otvoreno ovonedeljno trgovanje, uprkos višednevnim neredima na ulicama američkih gradova i evakuaciji predsednika iz Bele kuće. Indeksi na berzama u Aziji i Evropi porasli su, što se pripisuje tome da odgovor američkog predsednika Donalda Trampa (Donald Trump) na novi kineski zakon o Hong Kongu nije bio dramatičan kako je možda bilo očekivano.

Industrijski Dow Jones indeks porastao je za 0,2 odsto u odnosu na vrednost od petka. S&P 500 povećao je vrednost za 0,1 odsto, dok je Nasdaq 100 izgubio 0,1 odsto vrednosti, prema podacima portala Investors.

Investiciona banka „Morgan Stanley“ procenila je dalji brz rast akcija kompanije „Amazon“, čak iako ukupna potrošnja bude oslabila. Akcije Amazona porasle su za 29 odsto u poslednja dva meseca.    

Azijska tržišta dobro su reagovala na obraćanje Trampa povodom novom kineskog zakona o Hong Kongu. On je rekao da je Kina zamenila model – „jedna zemlja, dva sistema, novim (modelom) – jedna zemlja, jedan sistem“ i naveo da je to „tragedija“ za Hong Kong, ali nije pretio Pekingu.

Japanski indeks Nikkei porastao je 1,0 odsto, hongkongški HSI za 3,3 odsto, šangajski Composite 2,0 odsto, a Composite sa berze u Šenženu porastao je za 2,8 odsto. Južnokorejski Kospi dobio je 1,2 odsto vrednosti, tajvanski Y9999 porastao je za 1,25 odsto, singapurski STI za 1,59 odsto, a australijski S&P/ASX 200 za 0,9 odsto, prema podacima portala MarketWatch.

Evropski berzanski indeksi takođe su dobili na vrednosti. Vrednost britanskog FTSE 100 porasla je za 1,04 odsto na 6,139 poena. Rast je zabeležila i vrednost francuskog indeksa CAC 40, za 1,0 odsto do 4,742 boda. Italijanski FTSE MiB skočio je za 0,68 odsto na 18,320 bodova.   

Prema pisanju New York Timesa, bezbednosne službe prebacile su Trampa u predsednički podzemni bunker, koji se koristi pri pretnjama od terorističkih napada. Već nedelju dana u SAD traju civilni protesti zbog ubistva Afroamerikanca Džordža Flojda (George Floyd) kojeg je u Mineapolisu ugušio policajac bele puti Derek Šuven (Derek Chauvin).

Demonstracije koje su započele u mestu ubistva proširile su se na gotovo celu zemlju. Nasilja i paljenja vozila i kontejnera bilo je u Vašingtonu, Njujorku, Čikagu, Los Anđelesu i još dvadesetak gradova, gde su zatvorene mnoge radnje i trgovinski lanci da bi zaštitili imovinu od uništenja i pljački. Kompanija „Target“ zatvorila je 175 radnji u 13 američkih država.

Prodavnica „Targeta“ u Mineapolisu, blizu mesta ubistva Flojda opljačkana je i u potpunosti demolirana. Ona će ostati zatvorena mesecima, a iz kompanije su naveli da se nadaju da će je obnoviti do kraja godine. Kompanija „Walmart“ saopštila je da je zatvorila stotine radnji, a „Apple“ navodi kako su neke njihove radnje zatvorene, a druge rade skraćeno.