Novi guverner za opreznije donošenje mera

Češki predsednik Miloš Zeman imenovao je novog guvernera i tri nova člana odbora za određivanje kamate centralne banke, računajući na njihov oprezniji pristup u donošenju mera protiv inflacije koja je dostigla najviši nivo u poslednjih 30 godina.

Najglasniji protivnik brzog pooštravanja monetarne politike Aleš Mihl, koji je zauzimao mesto u sedmočlanom odboru, unapređen je u guvernera, prenosi Bloomberg. Promene su manifestacija Zemanovog stava da je inflacija u velikoj meri uzrokovana šokovima iz inostranstva i da preveliko monetarno zaoštravanje podstiče rast cena.

Eva Zamrazilova, koja je imenovana za zamenicu guvernera, ocenila je da je Narodna banka rano shvatila prirodu inflacije i da je pokrenula mere za njeno obuzdavanje. Ona je navela da su nepopularna povećanja kamatnih stopa bila „neophodna“, ali je dodala da očekuje da će kretanja u bankarskom sektoru, preduzećima i javnim finansijama imati veći uticaj na monetarnu politiku nego do sada.

„Trenutna situacija zahteva dublju analizu i svaki budući korak mora se pažljivo razmotriti“, navela je Zamrazilova. Češka kruna ojačala je za 0,7 odsto posle novih imenovanja. Ipak, od odbora se očekuje da će zauzeti mekši stav u kreiranju monetarne politike, što bi moglo da stvori pritisak na češku valutu, ocenjuju analitičari. Prošlomesečno slabljenje krune podstaklo je kreatore politike da intervenišu na finansijskom tržištu kako bi podstakli rast valute.

Nakon što je glasao protiv svih osam povećanja kamatnih stopa tokom proteklih godinu dana, koja su podigla referentnu kamatnu stopu za kumulativnih 550 baznih poena, Mihl je rekao da bi troškovi zaduživanja trebalo da budu dovoljno visoki da obuzdaju domaće rizike od inflacije kada on bude preuzeo banku. Međutim, i on je ostavio otvorenu opciju za eventualno dalje pooštravanje stopa.

Narodna banka poslednji put je podigla kamatnu stopu u maju, za 75 baznih poena, na 5,75 odsto, jer se većina u odboru uplašila da će se šokovi iz inostranstva brzo preliti na širu ekonomiju i da to može podstaći zahteve za povećanjem plata. Odlazeći guverner Jirži Rusnok rekao je da bi uporni inflatorni pritisci mogli da iznude još jedno povećanje kamate za najmanje 0,75 odsto.