Novi lider Velike Britanije suočiće se sa najvećim državnim dugom

Dug Vlade Velike Britanije dostigao je prošlog meseca najviši nivo za skoro 60 godina dok je maloprodaja opala, što naglašava razmere ekonomskih izazova sa kojim će se sučiti naslednik premijerke Liz Tras (Liz Truss) koja je podnela ostavku posle neuspeha svog finansijskog plana.

Britanski javni dug porastao je na 98 odsto BDP-a u septembru pošto je inflacija povećala otplate kamata, saopštila je u petak Kancelarija za nacionalnu statistiku, prenosi Beta.

Nivo duga je viši nego 1963. godine, kada je Velika Britanija još otplaćivala dugove iz Drugog svetskog rata. Maloprodaja opada već dva uzastopna meseca i sada je 1,3 odsto ispod nivoa od pre pandemije.

Počeo je proces izbora i trećeg premijera za manje od četiri meseca pošto je Tras u četvrtak bila primorana na ostavku posle višenedeljnih previranja izazvanih njenim ekonomskim planovima.

Prvi zadatak novog šefa vlade biće da povrati njen kredibilitet jer je odluka bivše premijerke da smanji porez za 45 milijardi funti (50 milijardi evra) bez navođenja načina na koji će ih nadoknaditi, podstakla zabrinutost i zbog rastućeg državnog duga.

Šef trezora Džeremi Hant (Jeremy Hunt) koji je preuzeo dužnost prošle nedelje, poništio je veliki deo ekonomskog programa bivše premijerke i obećao da će dug početi da pada narednih godina.

To je stabilizovalo finansijska tržišta ali tek pošto su planovi Tras doveli do pada funte na rekordno nizak nivo, ugrozili penzione fondove i povećali troškove zaduživanja i države i građana, a posebno miliona vlasnika kuća.

Vlada se već obavezala da će potrošiti 60 milijardi funti (60 milijardi evra) za zaštitu domaćinstava i preduzeća od visokih cena energije, sa zahtevima za povećanje davanja socijalnog osiguranja i penzija dok inflacija dostiže 40-godišnji maksimumom od 10,1 odsto.

Nacionalna zdravstvena služba, škole i javni prevoz takođe traže više novca za pokrivanje rastućih troškova.

Rastuće cene vrše pritisak na potrošače, a prodaja hrane, motornog goriva, nameštaja i drugih neprehrambenih artikala opala je u septembru, saopštila je Kancelarija za nacionalnu statistiku. Ukupan pad je bio podstaknut padom prodaje u prodavnicama prehrambenih proizvoda od 1,8 odsto. Porast troškova života takođe vrši pritisak na državne finansije povećanjem troškova servisiranja državnih dugova.

Kamate na državni dug porasle su na 7,7 milijardi funti (8,8 milijardi evra) u septembru, ili oko 2,5 milijardi funti (2,8 milijardi evra) više nego u istom mesecu prošle godine što je prvenstveno posledica povećanja isplata po obveznicama vezanim za inflaciju, koje su vezane za indeks cena na malo.

Sve ovo dolazi dok traje ruska invazija na Ukrajinu, koja je podigla cene hrane i energije i podstakla zahteve za povećanjem potrošnje na odbranu.

Državno zaduživanje je poraslo na 20 milijardi funti (22 milijardi evra) u septembru, 2,2 milijarde funti  (2, 5 milijardi evra) više nego u septembru 2021. i 5,2 milijarde funti (5,9 milijardi evra) više nego što je nezavisna Kancelarija za budžetsku odgovornost prognozirala u martu.

Šef trezora Hant je ove nedelje rekao da će vlada morati da poveća poreze i smanji potrošnju kako bi povratila poverenje u javne finansije, ali je odbio da kaže na koje će programe to uticati dok ne dostavi svoj novi ekonomski plan parlamentu 31. oktobra.

Plan će biti propraćen analizom Kancelarije za budžetsku odgovornost koja pokazuje kako će verovatno uticati na javno zaduživanje.

„To znači odluke koje je teško srušiti. Ali dajem Domu i javnosti ovo uveravanje: svaka od tih odluka, bilo da se radi o smanjenju potrošnje ili povećanju poreza, daće prioritet potrebama najugroženijih“, rekao je Hant Donjem domu britanskog parlamenta nakon preuzimanja dužnosti.