Očekuje se dalji rast cena hrane na svetskom nivou

Cene hrane su u celom svetu zabeležile rekordan rast. Pandemija, poremećaji u logistici, loša žetva, energetska kriza – sve to je dovelo do skoka cena osnovnih proizvoda.

U takvoj situaciji još veći rizik stvaraju zemlje poput Kine, koja je otkupila skoro polovinu zaliha hrane u svetu.

Postoji rizik da cene još više skoče zbog Kine jer, prema procenama američkog Ministarstva poljoprivrede, najmnogoljudnija zemlja na svetu u skladištima drži 69 odsto svetskih zaliha kukuruza, 60 odsto pirinča, 51 odsto pšenice i preko 30 odsto soje, pišu Novosti, pozivajući se na portal Izvestija.

U 2020. godini Kina je kupila hranu u vrednosti od rekordnih 98,1 milijardi dolara. Tokom protekle decenije uvoz je porastao za 360 odsto. Šef Nacionalne uprave za rezerve žitarica Cin Jujong potvrdio je da su državne zalihe hrane u zemlji dostigle istorijski maksimum. Kako je rekao, zalihe pšenice u Kini pokrivaju potrebe za godinu i po dana.

Kako objašnjava profesor sa japanskog Univerziteta u Aičiju Goro Takahaši, aktivna nabavka hrane je prinudna mera Kine, jer unutrašnja proizvodnja stagnira od 2015. godine. Naime, u Kini su loši prinosi, između ostalog, zbog zagađenja tla, a osim toga farmeri migriraju u megalopolise.

Prema rečima analitičara, činjenica da Kina povećava zalihe hrane može biti povezana sa nizom razloga kao što su osiguravanje od trgovinskog rata, nastavka pandemije, slabe žetve i od posledica energetske krize.

Ekspert Leonid Hazanov podseća da su 2020. godine čitavi gradovi bili u karantinu zbog pandemije, a njihove stanovnike trebalo je obezbediti hranom kako bi se izbegli nemiri. Takođe, 2021. godine brojne poljoprivredne zemlje sveta suočile su se sa problemima.

Prema rečima Hazanova, energetska kriza već je dovela do smanjenja proizvodnje mineralnih đubriva i prekida izvoza. Uvozni proizvodi su skupi, a nije ih lako ni nabaviti – u Evropi hemijska preduzeća ne rade punim kapacitetom, a u Rusiji su uvedene kvote za izvoz azotnih i kompleksnih đubriva, cene su visoke, postoje poteškoće sa transportom i pretovarom agrohemikalija. Shodno tome, setva poljoprivrednih kultura u Kini i drugim zemljama sveta može se smanjiti, dovodeći do pada prinosa, kazao je ekonomista.

Pored toga, energetska kriza obustavila je rad fabrika u različitim granama industrije, pa se očekuje porast nezaposlenosti.

„U takvim uslovima gomilanje velikih zaliha hrane je najjednostavnija i najpouzdanija opcija za snabdevanje stanovništva u slučaju vanrednih situacija“, ističe analitičar.

U takvoj situaciji prve će biti na udaru najsiromašnije zemlje. Prema navodima lista The Wall Street Journal, situacija je posebno napeta u Latinskoj Americi gde je inflacija dovela do poskupljenja većine robe, a prema podacima UN desetine miliona ljudi gladuje.

“Među zemljama koje mogu nastradati su Brazil, SAD i Kanada, EU, Kina i Japan – zbog osobenosti njihovih privreda, strukture proizvodnje, potrošnje prehrambenih proizvoda, zavisnosti od uvoza“, smatra Hazanov.

On dodaje da se u 2022. godini očekuje poskupljenje hrane od 15-20 odsto.