Od klasične oročene štednje do investiranja u berzansko tržište

Građanima Srbije dostupno je sve više načina štednje – kroz tradicionalne štedne proizvode finansijskih institucija, ali i kroz pametno investiranje na tržištu, što je opcija koja poslednjih godina ima sve više pristalica. Čini se i da su potencijalne domaće štediše sada znatno bolje informisane o svim opcijama koje im se pružaju nego što je to bio slučaj na početku novog milenijuma, iako po obimu štednog ulaganja i dalje daleko zaostajemo u odnosu na proseke bogatih ekonomija.

U pravljenju jednostavnog i lako razumljivog pregleda svih oblika štednje koji se nude u našoj zemlji, pomogla nam je Marija Mutić, koordinatorka programa finansijske edukacije Erste Banke, #ErsteZnali. Pa, krenimo redom, od proizvoda koji su već dobro poznati klijentima domaćih banaka.

„Kod oročene štednje u bankama, uloženi novac dobijemo natrag, uvećan za kamatu. Kod takvog oblika štednje, treba da obratimo pažnju na to da li postoji najmanja količina novca koju možemo da oročimo, na koji tačno rok se odnosi kamatna stopa, kao i na to kakvi su uslovi prekida roka. Važno je da imamo u vidu i da će se, ako iz bilo kog razloga ne podignemo novac kad rok istekne, ugovor o štednji obnoviti automatski, na isti period“, objašnjava sagovornica portala Biznis.rs.

Ona napominje da su kod štednje u bankama iznosi do 50.000 evra osigurani kod Agencije za osiguranje depozita uz garanciju Republike Srbije.

Kod štednje „po viđenju“, ili „a vista“, nema oročenja. Novac vam je uvek dostupan, možete ga podići onda kada vam to odgovara. Međutim, kamatna stopa je kod ovakve vrste štednje takva da ne donosi neki značajniji prihod.

„Odličan način da se od malih nogu razvijaju dobre finansijske navike je dečja štednja, koju pokreću roditelji ili staratelji dece koja nisu punoletna. Uslovi se razlikuju od banke do banke, pa je dobro istražiti nekoliko opcija i raspitati se u bankama, što je slučaj i za neke specifičnije proizvode, poput kusur štednje, fleksibilne štednje ili rentne štednje“, nabraja Mutić.

Životno osiguranje je sve češća opcija

Osim ovih osnovnih, postoje i neki složeniji ili na našem tržištu noviji tipovi štednje. Na primer, štedno životno osiguranje, poznato i kao mešovito, je dugoročni vid štednje koji uključuje osiguranje za život. Ugovara se sa osiguravajućom kućom i omogućava nam da vremenom ostvarimo prinos koji nam je unapred poznat, a podrazumeva i mogućnost isplate u slučaju nesrećnog slučaja, smrti ili invaliditeta. Tako je i dobilo naziv „životno osiguranje“.

Zanimljivo je da su, prema poslednjem istraživanju Erste Grupe o štednim navikama u Srbiji, naši građani najviše zainteresovani upravo za štednju po viđenju, oročenu štednju i životno osiguranje. Interesovanje za ovim proizvodima je u stalnom rastu u protekle četiri godine.

„Da građani ne samo u Srbiji, već i širom Evrope, prepoznaju značaj štednje kao doprinosa finansijskoj sigurnosti, pokazala je i situacija sa aktuelnom pandemijom, tokom koje je štednja povećana. Želja za sigurnošću bila je jedan od njenih bitnih pokretača“, dodaje Mutić.

Prema njenim rečima, pojedini kompleksniji vidovi štednje nose sa sobom određene rizike, ali mogu doneti i veće prinose nego kod drugih vrsta štednje. Kod takve vrste ulaganja, garancije ne postoje i prinos zavisi isključivo od tržišta i uspeha kompanije.

Dobrovoljni penzioni fondovi su manje poznati, relativno nov oblik štednje u našoj zemlji, na osnovu kojih i penzija može da postane vid štednje, čak i ako nismo u radnom odnosu. Može se iskoristiti tako što se penzionom fondu na redovnom nivou uplaćuju iznosi, dok se sredstva na štednom računu uvećavaju i prihodom koji fond ostvari kroz svoje poslovanje i ulaganje.

Jedan od primera je i ulaganje u investicioni fond, gde prinos zavisi od uspeha poslovanja fonda. Ulaganja fonda se obavljaju tako da budu raznovrsna i smanje mogućnost gubitka. Međutim, na njegov uspeh ili neuspeh ne možete da utičete, niti to možete da predvidite.

S druge strane, oni koji su zainteresovani za ulaganje na berzi mogu da, u saradnji sa brokerskom kućom, ulože u hartije od vrednosti, kao što su akcije i obveznice. Može da zvuči komplikovano, ali suština je da ih na ovaj način kupujemo svojim novcem, čija vrednost može da se uveća ili putem prihoda od dividendi, ili rastom vrednosti samih hartija.

„Kad donosimo odluku o bilo kojoj vrsti štednje, važno je da dobro proučimo ponudu, da sa finansijskom institucijom uvek proverimo visinu prinosa, odnosno kamate na štednju, na koji način su nam sredstva dostupna i pod kojim uslovima, verovatnoću da može doći do promene uslova, na primer kamatne stope, kao i aktuelnu poresku politiku na prihod od kapitala“, naglašava koordinatorka programa finansijske edukacije Erste Banke, #ErsteZnali.

Različite prednosti za različite ciljeve

Naša sagovornica podseća da su kamatne stope na štednju u prethodnih nekoliko godina i u našoj i većini zemalja Evrope relativno niske, u poređenju sa situacijom od pre 10 godina, kada je štednja praktično bila i vid investiranja, zbog značajnih prihoda koje je donosila.

„Trenutno, štednja je ‘samo’ štednja – važna je za našu sigurnost i finansijsku stabilnost, no u proteklih nekoliko godina ne spada u investiranje, odnosno ne donosi veliku zaradu. Nije samo ni kamatna stopa nešto što treba uzeti u obzir, važno je promisliti i o tome na koji rok želimo da štedimo, odnosno kada mislimo da će nam ušteđevina biti potrebna, za šta smo je namenili, koliko smo skloni riziku. Na osnovu odgovora na ova osnovna pitanja, možemo da odaberemo štednju u banci, penziono osiguranje ili neki drugi proizvod ili kombinaciju različitih“, zaključuje Marija Mutić.

Primera radi, kada je reč o ulaganju u investicione fondove, važno je da razumemo profil investitora, kakva je njegova ili njena sklonost riziku, koliki ima kapacitet za rizik. Bitan je i vremenski period na koji smo spremni da investiramo, tj. kada želimo da počnemo da koristimo uloženi novac i dobit. Ukoliko se opredelimo za penzioni fond, bitno je razmotriti stope prinosa, da li postoje naknade i koliko iznose.  

Kod odabira životnog osiguranja (koje, za razliku od riziko osiguranja, predstavlja vid štednje), važno je da razmislimo o tome koliko možemo da izdvajamo za isto, saznamo više o osiguravajućoj kući, njenom poslovanju, stabilnosti i tradiciji.

Pored navedenog, poslednjih godina je sve više rasprostranjeno i ulaganje u manje konvencionalna tržišta, kao što su tržište nekretnina, umetnina ili plemenitih metala. U pitanju su tradicionalna utočišta u vremenima krize, no investitori koji se odluče da krenu ovim putem moraju dobro da budu upoznati sa kretanjem na pomenutim tržištima i u suštini su prepušteni sopstvenoj intuiciji.