Ograničavanje cene hleba stabilizovalo tržište žitarica

Najavljena intervencija iz robnih rezervi od 30.000 tona brašna kratkoročno je uticala na smirivanje cena, navodi se u poslednjem izveštaju Produktne berze Novi Sad.

Posle nedavne odluke države da cenu osnovne vekne od brašna T-500 u narednih najmanje pola godine ograniči na 46 dinara, na aktuelnoj tržišnoj sceni žitarica primećena je stabilna cena pšenice dok su kukuruz i soja pojeftinili.

Pšenica je uzela apsolutni količinski primat u trgovanju na berzi po prosečnoj ceni od 31 dinar bez PDV-a, po kilogramu. Tako je bilo početkom sedmice, ali naknadno objavljena predviđanja sa svetskog tržišta ukazuju da se berze hrane ne smiruju. Američko ministarstvo poljoprivrede (USDA) objavilo je da su svetske zalihe ove žitarice korigovane na niže u odnosu na prošlomesečnu procenu (sa 276,5 miliona tona na 275,8) što se odmah odrazilo na evropsku, ali i domaću berzu. Tražnja za žitom je porasla, a već krajem nedelje ugovori na našem tržištu zaključivani su po 31,5 dinara, piše Politika.

Za razliku od prethodnog perioda, kada je bila intenzivnija kupovina kukuruza, prošle nedelje došlo je do pada interesovanja. Kako navode stručnjaci, to pokazuje i podatak da su zaključena samo dva kupoprodajna ugovora po ceni od 26,30 dinara bez PDV-a.

Objava USDA o globalnom stanju na tržištu žitarica mogla bi da bude razlog za dodatan rast cena, a razni oblici intervenisanja samo blago i trenutno mogu da utiču na ovakva kretanja. Jaka globalna potražnja je odlučujući faktor koji dovodi do smanjenja ukupnih zaliha. Američko ministarstvo poljoprivrede smanjilo je globalne izglede za pšenicu u sezoni 2021–2022. godine zbog manje proizvodnje i predviđa veću potrošnju što bi i te kako moglo da utiče na cene koje rastu iz nedelje u nedelju, smatraju stručnjaci.

Svetska proizvodnja žita smanjena je za 0,6 miliona tona, posle izveštaja Evropske unije, Velike Britanije i Turske o nižim prinosima. Međutim, USDA pretpostavlja da će se povećati u Rusiji zbog boljih prinosa, i to za oko dva miliona tona. Proizvodnja u EU rezultat je nižih prinosa u Francuskoj i Nemačkoj, ali je delimično nadoknađena većom žetvom u Rumuniji.

Globalna potrošnja pšenice porasla je za 0,4 miliona tona i iznosi 787,2 miliona. Prema mišljenju analitičara, glavni razlog je veća potražnja u Rusiji, Iranu i Turskoj.

Cene pšenice izuzetno su porasle poslednjih meseci, zbog rasta potrošnje a uz istovremeno nižu globalnu proizvodnju, zaključuje USDA u svom izveštaju.

Bez poskupljenja do naredne žetve

Cena hleba „Sava” od 46 dinara će se bez poskupljenja održavati do sledeće žetve, poručila je ministarka trgovine, turizma i telekomunikacija, Tatjana Matić. Naglasila je da je cena pšenice dostigla rekordnu vrednost od kada se prati statistika na globalnom nivou. Ona je izjavila da bez obzira na deficit ove žitarice na svetskom tržištu, Srbija ima dovoljno rezervi i da građani nemaju razloga za brigu.

Ministarka je poručila da će resorna ministarstva sprečiti svaku zloupotrebu kada je reč o rastu cena, kao i svaki oblik kalkulacija velikih trgovinskih lanaca, kako bi zaštitila građane.

Tatjana Matić je objasnila da je neminovno da neki proizvodi poskupe, jer se to dešava na svetskom nivou, ali da većeg podizanja cena osnovnih životnih namirnica u Srbiji neće biti.