Ohrabrujući makroekonomski pokazatelji srpske privrede

Podaci zvanične statistike ukazuju da je srpska ekonomija krajem 2020. nastavila proces postepenog oporavka od negativnih posledica pandemije korona virusa.

Tako je industrijska proizvodnja u Srbiji u decembru 2020. godine veća za 4,1 odsto u odnosu na decembar 2019. godine, dok je u odnosu na prosek 2019. godine, veća za 9,8 procenata. Industrijska proizvodnja u 2020. godini, u poređenju sa 2019. godinom, veća je za 0,4 odsto.

Posmatrano po sektorima, u decembru 2020. godine, u odnosu na isti mesec 2019, zabeležen je rast Prerađivačke industrije od 5,5 odsto, kao i blagi rast u sektoru Snabdevanja električnom energijom i gasom od 0,5 procenata, dok je rudarstvo zabeležilo pad od 1,4 odsto.

Proizvodnja kapitalnih proizvoda povećana je za 14,8 odsto, a energije za 1,6 procenata.

Desezonirani indeks industrijske proizvodnje za decembar 2020. godine, u odnosu na prosek 2019. godine za industriju – ukupno pokazuje da je ostvaren rast od 5,1 odsto, a za prerađivačku industriju rast od 6,6 procenata.

Desezonirani indeks industrijske proizvodnje za decembar 2020. godine, u odnosu na novembar 2020. godine pokazuje da je za industriju – ukupno ostvaren rast industrijske proizvodnje od 3,5 odsto i da je za prerađivačku industriju ostvaren rast od 6,5 procenata.

Ublažen pad spoljnotrgovinske razmene

Podaci Republičkog zavoda za statistiku govore da je ukupna spoljnotrgovinska razmena Srbije u 2020. godini iznosila oko 40 milijardi evra, što predstavlja pad od 3,4 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

Izvoz robe u prošloj godini iznosio je nešto više od 17 milijardi evra, što predstavlja pad od 2,8 odsto u odnosu na isti period 2019. Sa druge strane, uvoz robe je zabeležio pad od 3,8 odsto i dostigao je nivo do 22 milijarde i 957 miliona evra.

Spoljnotrgovinski deficit iznosio je oko 5,9 milijardi evra, što je za 6,8 odsto manje u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Pokrivenost uvoza izvozom iznosila je 74,3 odsto i veća je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 73,4 procenta.

Tradicionalno, spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine 61,4 odsto ukupne spoljnotrgovinske robne razmene.

Ova makroekonomska kretanja idu u prilog proceni Republičkog zavoda za statistiku (RZS), da će pad BDP Srbije u 2020. godini biti samo 1,1 odsto. Treba podsetiti da je pad bruto društvenog proizvoda Srbije na kraju trećeg kvartala prošle godine bio 1,4 odsto.