Pad BDP-a ako rafinerija obustavi rad

Četvrti paket sankcija Evropske unije čiji se jedan deo odnosi na zabranu transakcija sa kompanijama van EU koje su u većinskom vlasništvu 12 ruskih kompanija, među kojima je i Gazprom, kao što se i pretpostavljalo, preti da najteže pogodi Srbiju.

Upozorenje da će Srbiji efektivno biti obustavljena isporuka sirove nafte zato što je Gazprom vlasnik 56 odsto NIS-a pokazalo se opravdanim. Hrvatska kompanija JANAF (Jadranski naftovod), koja upravlja terminalom za prijem tankera u Omišlju, odakle kreće naftovod do rafinerije u Pančevu, saopštila je da odluka Evropskog saveta od 15. marta obuhvata ugovor o transportu sirove nafte koji je JANAF sklopio sa kompanijom NIS a.d. za razdoblje od 1. januara do 31. decembra 2022. godine, piše Danas.

„Navedenim ugovorom su rezervisani transportni kapaciteti JANAF po načelu „puno za prazno“ u ukupnoj količini od 3,2 miliona tona, plus minus 10 odsto tona nafte, te se isti, ukoliko ne dođe do promena, neće moći realizovati od 15. maja 2022. godine, sve dok navedene mere ograničavanja budu na snazi“, stoji u saopštenju JANAF-a.

Ministarstvo rudarstva i energetike saopštilo je da je obezbeđivanje stabilnog snabdevanja naftnim derivatima prioritet za Ministarstvo, koje analizira sve varijante i rešenja za obezbeđivanje sigurnog snabdevanja domaćeg tržišta u slučaju prekida isporuke sirove nafte Naftnoj industriji Srbije Jadranskim naftovodom.

„Trenutno se analiziraju mogući pravci snabdevanja sirovom naftom i naftnim derivatima iz terminala i rafinerija u okruženju, kao i raspoložive pravne, poslovne, logističke i tehničke mogućnosti za uvoz sirove nafte i derivata uključujući putem cevovoda, železnicom, cisternama i rečnim transportom, odnosno kroz luke. Takođe se sagledavaju efekti promena u načinu snabdevanja na rad domaćih rafinerijskih kapaciteta, mogućnosti korišćenja domaće nafte i povećanja rezervi nafte i derivata u skladištima, kako bi se što adekvatnije odgovorilo na moguće prekide isporuke naftovodom JANAF. Pored toga, biće sagledane sve mogućnosti da se snabdevanje JANAF-om produži, uz preduzimanje mera za stvaranje rezervi za premošćavanje mogućih poremećaja“, navelo je Ministarstvo.

Mihailo Gajić, ekonomista Libeka, ističe da je apsurdno to što nafta koja dolazi naftovodom u NIS najvećim delom i nije ruska nego iz Iraka.

„Bez nafte rafinerija ne može da funkcioniše, a tu je pitanje i Petrohemije. Ako rafinerija ne radi to bi uticalo na smanjenje BDP-a Srbije za oko dva poena. A tu je i pitanje subvencija države koje bi bile neophodne, funkcionisanja Petrohemije. A najveći problem nas očekuje na leto kada budemo pregovarali o gasu“, upozorava Gajić.

Ukoliko za ovih mesec i po dana ne bismo našli rešenje o snabdevanju naftom, posledice za građane i privredu ne bi bile zanemarljive.

„Ako se ne nađe rešenje, verovatno bi došlo do poskupljenja, a i problem je naći toliko goriva u regionu. Prvo pitanje je da li bi bilo dovoljno goriva. Drugo pitanje je koliko bi koštalo. A verovatno bi došlo i do šverca“, napominje on.

Neke opcije za snabdevanje sirovom naftom mogle bi biti preko Albanije i Kosova cisternama, što bi prema Gajićevim rečima bilo znatno skuplje od transporta gasovodom.

„Znam da naši traže izuzeće od ove odluke za Zapadni Balkan, jer ovo neće pogoditi samo nas već i Bosnu i Hercegovinu. U delu establišmenta EU postoji razumevanje za našu situaciju, ali pitanje je da li to može da prođe „jastrebove“ u Uniji. Ta odluka je jako brzo doneta i verujem da su oni gledali samo kako će njih da pogodi i da im na pamet nije palo da li će na nekog drugog uticati sankcije. Sada je teže promeniti odluku i zato je trebalo da imamo čoveka tamo koji će reagovati čim se pojavio predlog“, ističe Gajić dodajući da je svakom slučaju licemerno da kompanije iz EU mogu da uvoze gas i naftu iz Rusije, a mi ne možemo.

Advokat Branko Pavlović kaže i da je NIS-ova luka u Pančevu dobra i da bi se sirova nafta mogla dopremiti i baržama Dunavom i da situacija nije tako dramatična kakvom se predstavlja.

„Izjava predsednika da smo mi iscrpli našu naftu nije tačna. Prošle godine NIS je proizveo nešto manje od milion tona. Drugo, uvek možemo da uvozimo derivate kao što to rade zemlje koje nemaju rafineriju ili kao što MOL sada uvozi iz Mađarske. Istina, to znači da će gorivo biti skuplje“, ocenjuje Pavlović.

Još od donošenja odluke EU na stolu je i još jedno rešenje – smanjenje vlasništva Gazproma u NIS-u na ispod 50 odsto, čime naša naftna kompanija ne bi bila obuhvaćena sankcijama.

„Lako je izvodljivo rešenje, samo ako čvrsto stojimo na poziciji da ne uvodimo sankcije Rusiji. Ako nas Gazprom percipira kao prijatelja sve se može dogovoriti“, napominje Pavlović.

U javnosti su cirkulisali različiti modusi promene vlasništva. Jedni smatraju da prosta kupovina nešto više od šest odsto ruskih akcija od strane države nije opcija pošto bi tako bile prekršene sankcije u kojima stoji zabrana svih transakcija sa većinski ruskim kompanijama iz ne-EU zemalja.

Gajić pak misli da za nas kao zemlju van EU ovo ne važi i da možemo eventualno da dobijemo oštru izjavu nekog od zvaničnika.

Takođe se razmatrala opcija nacionalizacije NIS-a, pa da se onda nakon rata i sankcija obavi restitucija.

Na kraju, sasvim izvodljiv način mogao bi biti dokapitalizacija, tako što bi NIS emitovao akcije koje bi kupila država čime bi se smanjio udeo Gaspromnjefta ispod 50 odsto.

Inače, u NIS-u Gaspromnjeft je vlasnik 56,15 odsto, Republika Srbija 29,87 odsto i ostalog mali akcionari.

NIS skoro sve uvozne količine sirove nafte dobija preko JANAF-a. Prošle godine NIS je iscrpeo 817.000 tona domaće nafte, a ukupno je preradio 3,95 miliona tona sirove nafte.

Tržište motornih goriva u Srbiji prošle godine iznosilo je 2,6 miliona tona, od čega je tri četvrtine snabdeo NIS. U maloprodaji NIS je držao 44 odsto tržišta, a ostatak je prodao pumpama u veleprodaji.