Pad cene litijuma u svetu za 80 odsto ne znači da će ostati na tom nivou

Profesor Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu Čedomir Beljić rekao je danas da pad cene litijuma u svetu za 80 odsto ne znači da će ostati na tom nivou, jer je taj metal berzanska roba, kojoj cene fluktuiraju.

„Cene metala variraju, to su berzanski materijali i određuju ih ponuda i tražnja. Veliki industrijski proizvođači baterija, kao što je Kina, utiču na cene. To je sastavni deo rada industrije metala, cena bakra je posle 2002. u kratkom periodu skočila pet-deset puta“, rekao je Beljić za Betu, komentarišući pojeftinjenje litijuma.

Cena tog metala je u protekloj godini, zbog zastoja u tražnji električnih vozila, koja se kreću na baterije od litijuma, pala za više od 80 odsto, na 13.200 dolara po toni, što je najniži nivo od 2020. godine, a 2019. je bila i 6.000 dolara po toni.

Evropska komisija svrstala je, kako je naveo Beljić, litijum na listu kritičnih materijala, jer je potreba za njim evidentna, pa se inteziviraju geološka istraživanja i potraga i izdvojeno je šest projekta istraživanja rezervi tog metala koji su značajni, u Finskoj, Nemačkoj, Češkoj, Austriji, Francuskoj, Portugaliji i u Velikoj Britaniji.

Beljić, koji je učestvovao u izradi elaborata o rezervama litijuma u Srbiji kod Loznice, gde je istražno pravo kupila australisko-američka kompanija Rio Tinto i planira da realizuje projekat „Jadar“ o eksploataciji tog metala iz rude jadarit, rekao je da ako je litijum kurentan, logika rudarskih inženjera je da se eksploatiše, a „ako se kaže da nije potreban i ekonomičan niko ga neće ni pominjati“.

Ležište kod Loznice je, prema njegovim rečima, značajno jer postoji velika količina rude koju je moguće eksploatisati „efikasno, racionalno i rentabilno, a na duži rok može da obezbedi egzistenciju radnika, a postoji mogućnost i da se razviju prerađivački kapaciteti“.

Istakao je da, kada bi bio realizovan, projekat „Jadar ne bi u velikoj meri oštetio površinu i zemljište na površini bi moglo da se koristi za poljoprivredu, a „projektovani nivo sleganja zemljišta, za 60 godina nije veći od pola metra“.

„Priče koje se raspredaju oko projekta su posledica nepoznavalja procesa eksploatacije. Rudarstvo jeste delatnost koja utiče na životnu sredinu, svako rudarstvo menja životnu sredinu u manjoj ili većoj meri, ali ovo što je predviđeno za ‘Jadar’ je jedan od najpovoljnijih načina jer je eksploatacija podzemna„, rekao je Beljić.

Na pitanje kome se isplati eksploatacija, kompaniji ili državi, Beljić je rekao da su kompanije saradnici države jer povećavaju zaposlenost, utiču na ekonomiju, plaćaju poreze.

„Rudarstvo je stavljeno na stub srama, a niko neće da kaže šta rudarstvo ovoj zemlji znači. Šta Srbija izvozi, maline od 200 dinara. RTB Bor (Zijin), smederevski Hestil (Hesteel), Naftna industrija, EPS, svi zavise od rudarstva“, rekao je Beljić agenciji Beta.

Istakao je da ne zna da li će se litijum prerađivati u Srbiji jer „nije ni investitor, ni prerađivač“.

„Sirovina u Srbiji postoji, a šta će biti sa njom nadležni političari, ekonomisti, investitori, zainteresovani građani, neka raspravljaju“, rekao je Beljić.