Pada vrednost akcija na svetskim berzama

Vrednost akcija na azijskim berzama je pala, a na otvaranju trgovanja na silaznoj putanji našle su se i deonice na evropskim tržištima kapitala. Razlog za to je objava zapisnika sa decembarske sednice Federalnih rezervi (FED), američke centralne banke, koji nagoveštava da će konstantni rast inflacije dovesti do bržeg podizanja kamatnih stopa.

Pošto su investitori iz zapisnika FED zaključili da će centralna banka pooštriti monetarnu politiku više nego što se predviđalo, na Wall Street-u je počela rasprodaja akcija, piše Tanjug pozivajući se na Reuters.

U zapisniku se navodi da bi „veoma napeta situacija“ na tržištu rada i inflacija koja se ne smanjuje mogle da dovedu ranije povećanje referente kamatne stope nego što je bilo planirano i brže smanjenje ukupne aktive FED kao druge kočnice za privredu.

Najveći indeks azijsko-pacifičkih akcija MSCI, izuzimajući japanske, pao je za skoro 1,5 odsto tokom popodnevnog trgovanja po azijskom vremenu, ali je kasnije nadoknadio deo gubitaka.

Australijske akcije pale su za 2,74 odsto, po najvišoj dnevnoj stopi od početka septembra 2020. godine, a i japanski berzanski indeks Nikkei je zabeležio najjači dnevni pad od juna prošle godine, od čak 2,88 odsto.

Kineske najlikvidnije akcije su skliznule za jedan odsto, uprkos anketi sprovedenoj u privatnom sektoru koja je pokazala da je aktivnost kineske uslužne industrije ubrzala rast u decembru.

Evropske akcije su takođe počele trgovanje s padom vrednosti, pri čemu su fjučersi u panregionalnoj indeksnoj korpi Euro Stoxx 50 u velikom gubitku od 2,07 odsto na ranom trgovanju.

Nemački indeks fjučersa Dax je u minusu od 1,7 odsto, a londonski FTSE od 1,43 odsto.

Na Njujorškoj berzi se tehnološki indeks Nasdaq pao je noćas za više od tri odsto, što je njegov najveći dnevni pad od februara. Ništa bolje nije prošao ni S&P 500 indeks, čija je vrednost pala za 1,9 odsto, najviše od 26. novembra, kada su vesti o novom omikron soju korona virusa prvi put pogodile svetska tržišta.

Zapisnik FED je takođe uticao na porast prinosa na američke državne obveznice, što je podržalo vrednost dolara. Ipak, američka valuta blago spustila prema japanskom jenu sa petogodišnjeg maksimuma na kojem je bila ranije ove nedelje.

Prema poslednjim raspoloživim podacima, dolar je pao za 0,21 odsto prema jenu na 115,86 jena.

Evro je neznatno niži u odnosu američkoj valuti, za 0,05 odsto na 1,1307 dolara, dok je dolarski indeks u istom procentu ojačao prema korpi valuta na 96,228 poena.

Spot cena zlata je opala za 0,38 odsto na 1.802,91 dolara po unci, pošto je rast prinosa na američke obveznice umanjio sjaj ovog plemenitog metala.