Padaju cene bakra i čelika, zlato stagnira, potražnja za litijumom

Svetska industrija metala je među granama privrede koje tokom dve godine borbe sa pandemijom beleže najveći rast. Zbog velike potražnje samo prošle godine neki metali su poskupeli i 80 odsto, a prognoze ukazuju da će bakar, nikl, kobalt i litijum u narednih nekoliko godina dostići rekordne vrednosti. Pomoćnik direktora analitike Privredne komore Srbije Bojan Stanić kaže da je privreda Srbije mala i da izvoz industrijskih metala u svetskim razmerama nije značajan, ali na tržištu Evrope jeste. Ističe da je to grana industrije koja ima perspektivu.

Bojan Stanić ističe za RTS u razgovoru sa Ružicom Vranjković, da je stanje na tržištu osnovnih industrijskih metala takvo da su cene visoke, što je posledica gotovo rekordnog rasta iz 2021. godine.

„Kada pogledamo tržište bakra, vidimo ipak da dolazi do određenog hlađenja – cena je počela da pada i od početka godine je u padu za oko dva procenta. Trenutno se na londonskoj berzi kreće oko 9.500 dolara po metričkoj toni“, navodi Stanić.

Ističe da ima i naznaka stabilizacije cena kada je u pitanju čelik, posebno u Sjedinjenim Američkim Državama.

„Iako tamo dolazi do rasta ponude, pitanje je šta će biti sa ponudom u Kini s obzirom na to da se govori o tome da će tokom Olimpijskih igara biti smanjena proizvodnja“, kaže Stanić.

Kada je u pitanju litijum, Stanić navodi da je prošle godine zabeležen rekordan rast – gotovo pet puta je porasla cena na kineskoj berzi.

„Možemo slobodno reći da postoji jagma za litijumom, pa se očekuje da cena nastavi da raste i tokom ove godine“, predviđa Stanić.

Kaže da je nafta dostigla sedmogodišnji maksimum, pre svega zbog geopolitičkih razloga.

Na primeru bakra se vidi da raste ponuda

Krajem prošle godine ukinute su izvozne kvote između Sjedinjenih Američkih Država i i Evropske unije, a Bojan Stanić kaže da je to pre svega uticalo na odnose SAD i EU i da je jedan korak ka otopljavanju odnosa nakon političkih promena u Vašingtonu.

„I dalje ostaju kvote na uvoz čelika iz trećih zemalja u EU, što uključuje i Srbiju. Razumljivo je zašto oni štite domaću industriju, ali treba imati u vidu da Srbija ima i potpisan Sporazum o slobodnoj trgovini sa EU i da je zemlja kandidat“, podseća Stanić.

Kaže da se na primeru bakra vidi da raste ponuda, pogotovo iz Južne Amerike, pa se očekuje da u ovoj godini dođe do izbalansiranosti ponude i potražnje za bakrom, dok bi tokom 2023. godine postojao i suficit.

„Kod čelika je to malo drugačije, ali posebno je bitno istaći da zavisi i od drugih faktora, pre svega od toga šta se dešava na tržištu Kine, koja ja glavni proizvođač i potrošač“, objašnjava Stanić.

I zlato je beležilo rekordne cene prošle godine, a Stanić kaže da nakon pada sada stagnira i iznosi oko 800 dolara po unci.

„Bitno je da je tokom 2021. godine probijena ta psihološka granica od 2.000, a posle je došlo do pada. Zlato je mera vrednosti i kada imate kriznu situaciju, cena raste. Kada imate oporavak i povoljne uslove za ulaganje, ona pada. Trenutno tržište ne zna šta će se desiti sa oporavkom tokom 2022. godine“, ističe Stanić.

Zelena tranzicija neophodna

Da je velika tražnja za metalima govori i činjenica da su železara u Smederevu i borski rudnik vodeći srpski izvoznici.

Bojan Stanić kaže da je privreda Srbije relativno mala i da izvoz industrijskih metala u svetskim razmerama nije značajan, ali na tržištu Evrope jeste.

„Imamo nova proširenja područja za eksploataciju bakra u okolini Bora i očekuje se da izvoz Srbije u Evropi bude odmah posle Poljske. To jeste grana industrije koja ima perspektivu u Srbiji“, naglašava Stanić.

Analize pokazuju i da će energetska tranzicija svet, u naredne tri decenije, koštati više od 170 triliona dolara. Stanić ističe da je zelena tranzicija neophodna i da je potrebno što pre se u nju uključiti.

„Sa druge strane, treba da bude razumna i postepena, da ne bi došlo do ugrožavanja ekonomskog sistema. Posebno je bitno da bude dodatnog razumevanja za zemlje u razvoju i tržišta u nastajanju, kao što je Srbija“, kaže Stanić.