Peći i šporeti na ugalj i drva guše Srbiju

Individualna ložišta u Srbiji, predstavljaju jedan od najznačajnijih izvora zagađenja vazduha u Srbiji. Prema zvaničnim statističkim podacima, 56 odsto građana Srbije koristi čvrsta goriva za ogrev, i tu dominira drvo, iako dosta domaćinstava koristi i ugalj. Procene govore da je tu odnos čak i pet prema jedan u korist drveta, kaže za Biznis.rs koordinator projekata nevladine organizacije Beogradska otvorena škola Ognjen Pantić.

On ukazuje da istraživanja pokazuju da peći i šporeti na čvrsta goriva u Srbiji imaju efikasnost od samo oko 33 odsto, što znači da se iskoristi samo trećina energetskog potencijala čvrstih goriva za grejanje. Pantić upozorava i na problem kvaliteta infrastrukture za grejanje, a posebno dimnjaka, i podseća na značajan broj nesrećnih slučajeva građana zbog trovanja ugljen-monoksidom usled loših peći ili dimnjaka.

Pantić ističe da najveći broj socijalno ugroženih ili siromašnih građana koriste nekvalitetna i jeftina čvrsta goriva za grejanje, čije sagorevanje ozbiljno zagađuje vazduh. Dodaje i da država socijalnim kategorijama u ovoj oblasti uglavnom pomaže kroz olakšavanje plaćanja računa za struju, iako je dodatni problem što većina socijalno ugroženih ne koristi struju za grejanje.

Govoreći o merama koje bi mogle da ublaže negativan uticaj individualnih ložišta na kvalitet vazduha, Pantić ističe da bi bilo potrebno definisati standarde za peći i šporete za grejanje na čvrsta goriva, u skladu sa evropskim standardima u ovoj oblasti. On ističe da su pojedine lokalne samouprave realizovale pojedinačne projekte unapređenja energetske efikasnosti, kroz subvencije za sanaciju fasada zgrada, zamenu dotrajale drvenarije, a posebno prozora, i slično.

Pantić podseća da je resorno Ministarstvo za zaštitu životne sredine ove godine predvidelo 100 miliona dinara za lokalne samouprave, za projekte unapređenja energetske efikasnosti, odnosno za subvencionisanje zamene neefikasnih individualnih ložišta. On ističe da je novac dobilo deset gradova, od 17 koji su se prijavili na ovaj konkurs ministarstva, što ukazuje da je fond za ove potrebe nedovoljan.

Pantić pozdravlja najavu Ministarstva energetike o formiranju Uprave za energetsku efikasnost, koja bi trebalo da se bavi i subvencijama za domaćinstva za zamenu neefikasnih individualnih ložišta, tako da se i tu očekuju dodatna sredstva za ove namene.

On ističe i predlog da se planirani novac za subvencije za nabavku električnih automobila usmeri prema domaćinstvima za zamenu ložišta. Pantić kaže da je u prošloj godini od planiranih subvencija za nabavku elektičnih automobila iskorišćeno jedva šestina, tako da postoji prostor da se deo tog novca iskoristi za zamenu individualnih ložišta. On ukazuje da istraživanja pokazuju da izduvni gasovi od automobila utiču sa šest odsto na ukupno zagađenje vazduha, iako je u urbanim sredinama, poput Beograda, taj procenat sigurno veći.

Pantić konstatuje da je dobro što su nadležna ministarstva obratila pažnju na ovaj izvor zagađenja vazduha, ali i da su sredstva za njegovo saniranje nedovoljna.

On ukazuje da proces smanjivanja negativnog uticaja individualnih ložišta nije brz, i često traje decenijama. Kina je na primer, u toku od tri decenije, uspela da prepolovi tu vrstu zagađenja. Pantić ističe da je Srbija, naravno, mnogo manja zemlja, a da bi prve značajne rezultate u smanjivanju ove vrste zagađenja mogli da vidimo za desetak godina.