Podizanje kamatnih stopa usporilo bi kreditnu ekspanziju i privredni rast

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, inflacija u novembru iznosila je 7,5 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine. Posmatrano prema strukturi, tri četvrtine međugodišnje inflacije u novembru bilo je opredeljeno kretanjem cena hrane i energenata, odnosno onim kategorijama na koje monetarna politika ne može direktno da utiče u znatnoj meri, saopštila je Narodna banka Srbije.

„Inflacija je probila okvir, ali razlozi su više troškovni, pre svega zbog energenata koji u velikoj meri utiču na cenu proizvoda“, kaže za Biznis.rs profesor Beogradske bankarske akademije Zoran Grubišić.

On se slaže sa ocenom da su glavni razlozi inflacije cena energenata na svetskom tržištu i sezonski skok cena prehrambenih proizvoda koji ulaze u potrošačku korpu.

„Inflacija na ovom nivou nije bila projektovana, projektuje se ono što može da se kontroliše. Ovo bih nazvao eksternim šokom, a to je skok cena energenata na svetskom tržištu na koji ne možete da utičete, niti možete da ga predvidite. Prosto je to jedan trend koji je uhvaćen u ovom periodu“, ocenjuje Grubišić.

Naš sagovornik objašnjava da se trendovi, posebno na svetskom tržištu, menjaju i da očekuje smirivanje situacije koje bi moglo da donese stabilizaciju krajem prvog kvartala naredne godine. Grubišić navodi da je inflacija troškovna ili uvezena i da za sada ne vidi potrebu da Narodna banka Srbije reaguje.

„Pošto ne bi bilo koristi, Narodna banka Srbije za sada ne reaguje restriktivnijom monetarnom politikom upravo očekujući da će taj trend sam od sebe da se stabilizuje“, ističe Grubišić.

On smatra da za sada nema potrebe za promenom monetarne politike jer kretanja ne utiču na cenu novca. Ubeđen je da bi centralna banka reagovala da je komponenta inflacije tražnja.

„Promena na bankarskom tržištu može da se desi samo u slučaju da Narodna banka Srbije preokrene monetarnu politiku i podigne kamatnu stopu. Takav razvoj situacije doveo bi do smanjene tražnje za kreditima i destimulisanja privrednog rasta“, navodi Grubišić i zaključuje da je za sada jasno da neće biti podizanja kamatnih stopa, ali ćemo videti šta će biti u aprilu.

Prema projekciji Narodne banke Srbije, međugodišnja inflacija će do sredine sledeće godine najverovatnije nastaviti da se kreće iznad gornje granice ciljanog raspona od tri plus/minus 1,5 odsto, uz očekivanja da će vrhunac dostići krajem tekuće i početkom naredne godine i da će od drugog tromesečja naredne godine biti u postepenom padu. Sredinom sledeće godine očekuje se njeno vraćanje u granice cilja.