Pogoršani rezultati platnog bilansa Srbije, inflacija veća i dugotrajnija

Srbija je od početka godine imala značajno pogoršane rezultate platnog bilansa, jer su povećani robni, spoljnotrgovinski i tekući deficit, pokazala je analiza biltena Kvartalni monitor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, čija je promocija zakazana za 23. jun.

Smanjeni su i priliv kapitala i devizne rezerve, a povećano je zaduživanje, navedeno je u analizi ekonomskih trendova i politika u Srbiji koju je uradio Kvartalni monitor, prenosi agencija Beta.

Oko 70 odsto povećanja robnog deficita je ostvareno na tržištu energenata, jer se uvoze veće količine po visokim cenama. Okolnosti u kojima će poslovati privreda u drugoj polovini godine su vrlo neizvesne, a sada se očekuje rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) od oko tri odsto.

U analizi se navodi da se u ovoj godini očekuje deficit tekućeg bilansa od oko sedam odsto BDP-a, dok će inflacija biti nešto veća i dugotrajnija nego što je ranije procenjivano. Podseća se i da je međugodišnja inflacija u maju dostigla 10,4 odsto, a inflacija od početka godine iznosi 5,6 odsto.

Na rast inflacije najviše utiče rast cena hrane i energenata, ali je rast cena proširen na skoro sve proizvode.

“Administrativnom kontrolom cena ublažena je inflacija, ali posledica toga je rast gubitaka preduzeća, nestašica nekih proizvoda, povećanje javnog duga i rast cena u budućnosti”, naveli su stručnjaci Kvartalnog monitora.

Iako za sada inflacija povoljno utiče na fiskalni rezultat jer više povećava prihode nego rashode, upozorili su da „postoji rizik od pokretanja spirale između inflacije, plata i penzija“.

Deficit budžeta i javni dug

Prema analizi, u prvom kvartalu je ostvaren i visok fiskalni deficit, a procenjuje se da će deficit i rast javnog duga u ovoj godini biti znatno veći od plana.

Fiskalni deficit u prvom kvartalu je iznosio 4,4 odsto BDP-a, kao posledica predizbornih trošenja. Javni dug je u prva četiri meseca povećan za više od 800 miliona evra, ali njegovo učešće u BDP-u opada.

Navedeno je i da bi deficit u ovoj godini mogao da iznosi oko četiri odsto BDP-a, a možda i više ako se vanredno povećaju penzije, plate i preuzme deo dugova javnih preduzeća.

Iako su devizne rezerve Srbije od početka godine smanjene za više od 2,5 milijardi evra, analiza Kvartalnog monitora pokazuje da u uslovima rastuće inflacije politika fiksnog kursa ipak donosi više koristi nego štete.