Statistika pokazuje rast nezaposlenosti, ali i kupovne moći građana

Za prosečnu potrošačku korpu u prvom kvartalu 2022. bilo potrebno 1,13 prosečnih zarada

AnalizaPoslovanjeSrbijaU fokusu

21.6.2022 14:19 Autor: Stefan Petrović 17

Za prosečnu potrošačku korpu u prvom kvartalu 2022. bilo potrebno 1,13 prosečnih zarada Za prosečnu potrošačku korpu u prvom kvartalu 2022. bilo potrebno 1,13 prosečnih zarada
Prema najnovijim podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS) objavljenim u ponedeljak u publikaciji Trendovi za prvi kvartal 2022. godine, tokom prva tri meseca u... Za prosečnu potrošačku korpu u prvom kvartalu 2022. bilo potrebno 1,13 prosečnih zarada

Prema najnovijim podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS) objavljenim u ponedeljak u publikaciji Trendovi za prvi kvartal 2022. godine, tokom prva tri meseca u Republici Srbiji je bilo zaposleno 2,9 miliona lica, nezaposleno 341.000, dok je van radne snage bilo 2,6 miliona lica starijih od 15 godina.

Stopa nezaposlenosti iznosi 10,6 odsto, čime je za 0,8 procentnih poena viša u odnosu na četvrti kvartal 2021. godine, dok je broj nezaposlenih u odnosu na isti period povećan za 24.700, a broj lica van radne snage povećan je za 5.900.

Navedena stopa nezaposlenosti, u poređenju sa poslednjim kvartalom 2021. godine, beleži rast u svim regionima: Beogradskom sa osam na 8,6 odsto, Regionu Vojvodine sa 8,8 na 9,7 odsto, Regionu Šumadije i Zapadne Srbije sa 10,7 na 11,6 odsto i u Regionu Južne i Istočne Srbije sa 12,2 na 13,2 odsto.

Posmatrano po sektorima, najveće učešće broja zaposlenih u prvom kvartalu 2022. godine zabeleženo je u uslužnom sektoru (56,1 odsto), zatim u industriji (23,2 odsto) i poljoprivredi (15,2 odsto), a najmanje u građevinarstvu (5,6 odsto).

U poređenju sa prethodnim kvartalom, neznatan pad učešća zaposlenih zabeležen je jedino u sektoru industrije (sa 23,5 odsto na 23,2 odsto), nasuprot sektorima usluge (sa 55,9 odsto na 56,1 odsto) i građevinarstvo (sa 5,4 odsto na 5,6 odsto), koji beleže rast učešća zaposlenih, dok je u sektoru poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo učešće nepromenjeno.

U međugodišnjoj periodici (I kvartal 2022 ‒ I kvartal 2021), pad udela zaposlenih beleži jedino sektor industrije (sa 24,6 odsto na 23,2 odsto), nasuprot ostalim sektorima koji uglavnom beleže rast, pri čemu prednjači sektor poljoprivrede, šumarstva i ribarstva (sa 13,8 na 15,2 odsto).

Učešće zaposlenih po sektorima / Izvor: Republički zavod za statistiku (RZS)

Uticaj pandemije korona virusa na tržište rada

Kako bi se preciznije ispratio uticaj pandemije korona virusa na tržište rada, RZS je u publikaciji koristio sledeće indikatore Evrostata:

  • Zastoj na tržištu rada – u prvom kvartalu 2022. godine iznosi 16,6 odsto i manji je za 4,8 procentnih poena u odnosu na isti period 2021. godine dok je, u odnosu na četvrti kvartal 2021, veći za 0,3 procentna poena, što sugeriše da je tzv. nezadovoljena potreba za zaposlenjem manja nego pre godinu dana, u periodu krize izazvane pandemijom, ali da beleži neznatni rast u odnosu na prethodni kvartal, što je u skladu sa istovremenim rastom nezaposlenosti.
  • Odsustvo sa posla – meri se učešćem zaposlenih koji su odsutni sa posla u ukupnom broju zaposlenih. U prvom kvartalu 2022. godine s posla je odsustvovalo 6,7 odsto zaposlenih, što je za jedan procentni poen više u odnosu na prethodni kvartal, a za 1,2 procentna poena više u odnosu na isti period 2021. godine.
  • Rad od kuće – meren učešćem broja zaposlenih koji su radili od kuće u ukupnom broju zaposlenih, u prvom kvartalu 2022. iznosio je 7,5 odsto, što je za 0,4 procentna poena niže u odnosu na četvrti kvartal 2021. godine, i za 3,6 procentna poena niže u odnosu na isti period 2021. godine.

Prosečna zarada u prvom kvartalu 72.067 dinara

Prosečna zarada bez poreza i doprinosa obračunata u Republici Srbiji za prvi kvartal 2022. godine iznosila je 72.067 dinara. U poređenju sa istim periodom prethodne godine nominalno je viša za 13,4 odsto, a realno za 4,3 odsto. U odnosu na četvrti kvartal 2021. godine nominalno je viša za tri odsto, a realno za 0,6 odsto.

Prosečna zarada bez poreza i doprinosa obračunata za prvi kvartal 2022. iznosila je 78.189 dinara u javnom sektoru, a 69.502 dinara van javnog sektora.

Neznatni rast kupovne moći

Kako se navodi u publikaciji, odnos zarade bez poreza i doprinosa i prosečne potrošačke korpe u prvom kvartalu 2022. godine ukazuje na neznatni rast kupovne moći u odnosu na prethodni kvartal. Za pokriće prosečne potrošačke korpe u prvom kvartalu 2022. godine bilo je potrebno izdvojiti 1,13 prosečnih zarada (u četvrtom kvartalu 2021. godine − 1,14), dok je za pokriće minimalne potrošačke korpe bilo dovoljno 0,59 prosečne zarade, što je nepromenjeno u odnosu na prethodni kvartal.

Posmatrano po gradovima, u prvom kvartalu 2022. godine kupovnu moć iznad proseka Republike imali su Beograd (0,94), Novi Sad (1,07), Кragujevac (1,10) i Niš (1,11), dok su u ostalim gradovima prosečne zarade pokrivale minimalnu, ali ne i prosečnu potrošačku korpu domaćinstava.

Rast životnog standarda stanovništva u periodu 2015-2021. godine rezultat je, kako se dodaje, dinamičnog rasta zarada.

U 2015. godini odnos prosečne potrošačke korpe i prosečne zarade (bez poreza i doprinosa) iznosio je 1,51, dok je u 2021. godini iznosio 1,17 što ukazuje da je prošle godine taj odnos poboljšan, tako da je za prosečnu potrošačku korpu domaćinstvu bilo potrebno 1,17 prosečne zarade.

  • BOJANA

    21.6.2022 #1 Author

    Baš je previše.

    Odgovori

  • IVAN

    21.6.2022 #2 Author

    A sada?

    Odgovori

  • NATI29

    21.6.2022 #3 Author

    Sad je 40% veca

    Odgovori

  • Emilija

    21.6.2022 #4 Author

    Svakako je sve poskupelo

    Odgovori

  • SNEZANA

    21.6.2022 #5 Author

    Odakle..pitanje je samo

    Odgovori

  • MIŠKOVIĆ

    21.6.2022 #6 Author

    Sve je premalo, cene su otišle u nebo

    Odgovori

  • TATJANA

    21.6.2022 #7 Author

    Poskupljenja na sve strane

    Odgovori

  • GOCA BG

    21.6.2022 #8 Author

    Da su plate povecane shodno poskupljenjima onda bi se zivelo,a ne prezivljavalo…

    Odgovori

  • kaćica

    21.6.2022 #10 Author

    Da se povecaju plate da se to izjednaci.

    Odgovori

  • MARA

    21.6.2022 #11 Author

    Nemoguće, baš lepo živimo..

    Odgovori

  • BRANA19

    22.6.2022 #12 Author

    Sve samo poskupljuje ..

    Odgovori

  • Anna

    22.6.2022 #13 Author

    Koga oni prave budalama? Koga misle da lažu? Prosečna plata nije 70-80.000 dinara već 35-40.000 dinara. A sa njom se jedva preživljava i nema dovoljno za potrošačku korpu.

    Odgovori

  • goca87

    22.6.2022 #14 Author

    Da je i duplo viša prosečna zarada od prošle godine, malo je u odnosu na ova poskupljenja

    Odgovori

  • Ika

    22.6.2022 #15 Author

    Ovo je stvarno previse

    Odgovori

  • Boba3

    22.6.2022 #16 Author

    Resenje su vece zarade, a ne vece cene

    Odgovori

  • MarijaS

    30.6.2022 #17 Author

    Kad vec idu cene gore,trebaju i plate

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Biznis.rs newsletter

Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

Loading...