Standard prosečnih Amerikanaca opao, dok najimućniji imaju puno više  

Na prvi pogled prosečna američka porodica danas zarađuje više nego 2007. godine, pre početka finansijske i svetske ekonomske krize (2008), ali kada se prihodi uporede sa rastom cena slika o stvarnoj kupovnoj moći postaje drugačija. U istom periodu najbogatiji Amerikanci višestruko su uvećali bogatsvo, a tehnološki milijarderi čak za nekoliko hiljada puta.

Prema podacima o inflaciji američkog Ministarstva za rad, ukupni nivo cena u SAD porastao je za oko 58 procenata u periodu od 2007. do 2026. godine, što znači da je 100 dolara iz 2007. danas vredno približno 158 dolara.

Iako su plate rasle, njihov realni rast bio je znatno skromniji i procenjuje se na oko 10 procenata u istom periodu, navedeno je u statistikama Federalnih rezervi, što ukazuje da povećanje prihoda nije u potpunosti pratilo rast troškova života.

To se posebno jasno vidi kod stanovanja, takođe prema zvaničnim podacima. Troškovi u kategoriji „housing“ porasli su za oko 65-70 procenata od 2007. do danas (Shelter index), dok podaci o tržištu nekretnina pokazuju da su prosečne cene kuća porasle i više od 70 odsto u odnosu na predkrizni period. Uz to, više kamatne stope dodatno su otežale pristup stambenim kreditima, čime je realna dostupnost stanovanja značajno opala.

Sličan trend vidljiv je i kod hrane. Cene hrane i pića porasle su za približno 65-70 procenata od 2007. godine (Food index). Konkretni primeri pokazuju razmere promena – hleb je poskupeo sa oko 1,15 na oko 1,80 dolara, jaja sa oko 1,50 na više od 3,0 dolara, dok su cene mesa i piletine značajno porasle. Iako pojedinačna poskupljenja deluju relativno mala, zbirno predstavljaju ozbiljan pritisak na kućne budžete.

Troškovi energije dodatno komplikuju situaciju. Cena električne energije porasla je sa približno 0,11 dolara po kilovat-satu 2007. godine na oko 0,18–0,19 dolara danas (U.S. Energy Information Administration – EIA). Cene goriva su posebno nestabilne i snažno zavise od globalnih kretanja. Tokom kriznih perioda beleže nagle skokove koji se direktno prelivaju na cene transporta i robe. U proseku, galon benzina u SAD je 2007. godine koštao oko 2,80 dolara, dok danas košta oko 4,50 dolara.

Kada se svi ovi faktori saberu, dobija se jasnija slika. Iako su nominalni prihodi američkih porodica danas viši nego 2007, troškovi osnovnih životnih potreba, stanovanja, hrane i energije rasli su podjednako ili brže. Zbog toga je realna kupovna moć porasla tek minimalno, a u pojedinim segmentima čak i opala.

U praksi to znači da prosečna porodica danas mora da izdvaja veći deo svojih prihoda za osnovne potrebe nego pre dve decenije, što objašnjava zašto se među građanima sve češće javlja osećaj da se, uprkos većim primanjima, živi teže nego ranije.

Realni rast plata u SAD tokom ovog perioda bio je znatno sporiji od inflacije, u proseku oko 10 do 15 procenata, što potvrđuje da je najveći deo nominalnog rasta zarada “pojeo” rast troškova života.  Srednji prihod američke porodice 2007. godine, iznosio je oko 63.000 dolara, a kada se zaračuna inflacija, isti životni standard bi danas zahtevao oko 100.000 do 105.000 dolara godišnje. Medijalni prihod 2026. godine se kreće oko te granice, što znači da je realna kupovna moć praktično ostala na istom nivou ili blago opala, zavisno od regiona i strukture potrošnje.

Prema zvaničnim podacima, trošak stanovanja porastao je za oko 65-70 odsto. Ako je 2007. prosečna godišnja stanarina ili hipoteka za prosečnu porodicu u SAD iznosila oko 12.000-14.000 dolara, danas isti nivo stambenog standarda košta oko 20.000-24.000 dolara godišnje. To znači da je udeo stanovanja u budžetu porastao sa približno 20 na oko 25-30 odsto prihoda, što direktno smanjuje prostor za ostalu potrošnju.

Ako je 2007. prosečna porodica trošila oko 6.500-7.000 dolara godišnje na hranu, danas joj je potrebno oko 11.000–12.000 dolara. Ovaj rast je posebno vidljiv u osnovnim proizvodima poput mesa, jaja i mlečnih proizvoda, koji su rasli brže od proseka.

Energija, prema EIA, pokazuje još izraženiju volatilnost. Prosečni godišnji trošak energije za domaćinstvo (struja, gorivo, grejanje) kretao se oko 3.000–3.500 dolara u 2007. godini, dok danas iznosi približno 4.500–6.000 dolara, zavisno od države i potrošnje. Iako je dugoročni rast manji nego kod stanovanja, nagli skokovi u kriznim periodima značajno opterećuju budžet.

Ono što se iz ovog poređenja jasno vidi jeste strukturalna promena. Iako prihodi nominalno rastu, najveći deo dodatnog novca “pojede” stanovanje, zatim hrana i energija. To ostavlja manje prostora za ostalu potrošnju nego 2007. godine, što se u ekonomskim analizama često opisuje kao stagnacija realne kupovne moći srednje klase, uprkos nominalnom rastu plata.

Približno poređenje ličnog bogatstva pet tehnoloških milijardera izvedeno je na bazi Forbes lista iz 2007. godine i liste Forbes Real-Time Billionaires danas. Zanimljivo je da je Bil Gejts (Bill Gates) jedini iz ove grupe čije bogatstvo nije eksplodiralo višestruko, uglavnom zato što je decenijama prodavao akcije Microsofta i donirao velike sume novca.

Sa druge strane, Ilon Mask (Elon Musk), Džef Bezos (Jeff Bezos) Mark Zakerberg (Mark Zuckerberg) i Leri Elison (Larry Ellison) su najveći deo rasta ostvarili zahvaljujući enormnom rastu vrednosti svojih tehnoloških kompanija i tržišta akcija.

Kod Ilona Maska rast je posebno ekstreman jer je 2007. godine kompanija Tesla još bila mala i neprofitabilna firma, dok SpaceX praktično nije imao veliku tržišnu vrednost. Danas se njegovo bogatstvo meri stotinama milijardi dolara uglavnom na osnovu procene vrednosti kompanija Tesla, SpaceX i xAI. Prema podacima Feda, jedan procenat najbogatijih Amerikanaca (3,38 miliona ljudi) uvećao je svoje lično bogatstvo od 2007. godine do danas za oko 175 procenata.

Do ovakve divergencije došlo je zbog kombinacije sporog rasta srednjih plata, bržeg rasta cena stanovanja i sve veće dominacije finansijskog sektora u ekonomiji, gde kapital donosi veće prinose od rada.

Dodatno su globalizacija i tehnološki sektor pojačali koncentraciju bogatstva na vrhu, dok je srednja klasa dobijala manji deo ukupnog ekonomskog rasta. Trend koji se vidi danas je dugoročna stabilna nejednakost na visokom nivou, uz sve izraženiju razliku između prihoda od rada i prihoda od kapitala.

Sutra: Nominalni prihodi u porastu, realni standard u stagnaciji