Poljska i Mađarska i dalje bez odobrenja za isplatu novca za oporavak

Prošle godine odnosi između Varšave i Brisela pali su na najniži nivo od pristupanja Poljske Evropskoj uniji 2004. godine. Zbog opiranja pozivima EU na reformu pravosuđa, Poljska se suočila sa odlaganjem isplate sredstava iz fonda za ekonomski oporavak od posledica pandemije.

Evropski komesar za pravosuđe Didije Rejnders (Didier Reynders) ostao je neumoljiv u zahtevima Varšavi da reformiše pravosuđe, uključujući naplatu dnevnih kazni za svaki dan odugovlačenja, prenosi Financial Times. EU se sprema da smanji isplatu budžetskih plaćanja Varšavi za više od 100 miliona evra na ime neplaćenih kazni koje je izrekao najviši sud EU, najavila je u januaru Evropska komisija.

Rejnders je tada rekao je da će Komisija uskoro poslati pismo Varšavi tražeći naplatu 69 miliona evra ukupnih dnevnih kazni koje je Poljska nagomilala od početka novembra do tada. Ukoliko se Varšava ne bude povinovala zahtevu u roku od 60 dana, Komisija će odbiti pomenutu sumu od budžetskih plaćanja Poljskoj, uz naplatu kamata, naveo je tom prilikom Rejnders.

Poljskoj je u oktobru naloženo da plaća dnevne kazne od milion evra, jer nije uvažila privremene mere koje je odredio Evropski sud pravde, zbog odbijanja nadležnosti evropskog pravosuđa. Odvojeno, EU je upozorila da će odbiti više od 50 miliona evra u vezi sa posebnim pravnim sporom koji uključuje Poljsku i Češku, prema kojem je Varšava u obavezi da isplaćuje Pragu kaznu od 500.000 evra dnevno.

U Međuvremenu Evropski sud pravde odbacio je prošle nedelje „u celosti“ žalbu Poljske i Mađarske na mehanizam EU koji kažnjava kršenje vladavine prava u državama članicama EU zadržavanjem novčanih sredstava. Evropski sud pravde ocenio je da je „mehanizam usvojen na odgovarajućoj pravnoj osnovi“, prenela je Aljazeera.

Zamenik poljskog ministra spoljnih poslova Pavel Jablonski optužio je Evropsku komisiju da se nepravedno odnosi prema Poljskoj kada je reč o odlaganju isplate očekivanih sredstava za oporavak od posledica pandemije. On je ocenio da EK pribegava „nepravednim merama“. Poljska je četvrti najveći korisnik EU novca za oporavak i očekuje isplatu ukupno oko 60 milijardi evra.

Od predsednice EK Ursule fon der Lajen (Ursula von der Leyen) mnogi unutar EU očekuju da zauzme tvrd stav prema Poljskoj, iako je ona sklonija traženju kompromisa. To je pokazala time što se još nije opredelila za pokretanja mehanizma prinudne naplate, nego je EK još jednom upozorila Varšavu pismom. Poljski ministar pravosuđa Zbignjev Zobro (Zbigniew Ziobro) rekao je ranije da će predložiti vladi da obustavi uplatu sredstava u zajednički budžet EU.

Evropska unija optužuje vlade u Budimpešti i Varšavi da sistematski potkopavaju osnovna demokratska načela kao što su podela vlasti na izvršnu, zakonodavnu i sudsku, kao i slobodu medija. U slučaju mađarskog plana obnove, Komisija je prigovorila da ima nedostataka u borbi protiv korupcije i da nedostaje nezavisnost pravosuđa.