Pomoć siromašnima zbog najveće inflacije u Nemačkoj od 1993. godine

S obzirom na činjenicu da inflacija u Nemačkoj ne slabi, već se i dalje drži oko najvišeg nivoa u poslednje tri decenije, vlada u Berlinu razmišlja o uvođenju pomoći za najsiromašnija domaćinstva kako bi im olakšala breme poskupljenja, naročito energenata.

Prema indeksu potrošačkih cena objavljenom krajem prošle nedelje, stopa inflacije u najvećoj evropskoj privredi na godišnjem nivou spustila se u decembru na 5,7 odsto, sa šest odsto u novembru, što je najviša stopa od 1993. godine, piše Financial Times, prenosi portal Poslovni.

Nakon novembra, ovo je već drugi slučaj od ujedinjenja Nemačke da je mesečna stopa inflacije iznad pet odsto. Najveći generator rasta cena je energija, koje su na godišnjem nivou povećane za 18,3 odsto.

To je navelo vladu na razmatranje pružanja financijske pomoći siromašnijim domaćinstvima kako bi lakše prebrodila zimu i povećane troškove za grejanje, izjavio je ministar financija Kristijan Lindner (Christian Lindner) za Financial Times.

„Moramo nešto da učinimo. Obećavam da ćemo svim sredstvima koja nam stoje na raspolaganju pružiti podršku temeljenu na solidarnosti za građane koji su posebno pogođeni”, kazao je Lindner na sastanku svoje liberalne stranke FDP u Štutgartu.

Nakon energenata, najviše su porasle cene hrane, za šest odsto, dok su troškovi stanovanja veći za 1,4 odsto. U celoj 2021. godini stopa inflacije iznosila je 3,1 odsto, pokazuju preliminirani podaci saveznog statističkog biroa Destatis.

Podsetimo, tokom 2020. godine inflacija je bila relativno niska, tek 0,5 odsto. Rastuća spirala cena u Nemačkoj je posebno osetljiva tema, zbog gorkih iskustava hiperinflacije dvadesetih godina prošlog veka. Tamošnji ekonomisti nisu složni oko pitanja kako će se inflacija kretati tokom ove godine. Naime, deo njih očekuje da će visoke cene energenata ostati glavni pokretač ukupnog trenda poskupljenja.

„Oštar rast cena prirodnog gasa verovatno se neće preliti na potrošače do početka 2022. godine zbog postojanja dugoročnih ugovora s dobavljačima gasa“, smatraju analitičari Leibniz instituta za ekonomska istraživanja.

Ekonomista ING banke Karsten Brzeski (Carsten Brzeski) smatra da je malo verovatno da će inflacija u Nemačkoj tako skoro oslabiti. Naime, od 92 najveće komponente potrošačke korpe, gotovo polovina je u decembru zabeležila povećanje cena od najmanje četiri odsto.

Poređenja radi, pre godinu dana to se dogodilo kod svega 10 odsto komponenti. Druga struja mišljenja, pak, smatra da će pandemijsko smanjenje poreza na dodanu vrednost (PDV) ublažiti rast inflacije. Naime, oni misle da bi već podaci za januar 2022. godine trebalo da pokažu ublažavanje rasta za jedan procentni poen.

„S obzirom da bi dobar deo posebnih faktora i neravnoteža između ponude i tražnje trebalo da oslabi tokom 2022. godine, očekujemo da će stopa inflacije pasti malo ispod dva odsto do kraja ove godine”, izjavio je za Financial Times Jorg Zojner (Jörg Zeuner), glavni ekonomista Union Investmenta.

Ipak, dok se to ne dogodi, trenutna situacija nije nimalo blistava. Cene gasa na evropskom tržištu opet su snažno skočile usled usporavanja isporuka iz Rusije, a poremećaji u nabavnim lancima i dalje uzrokuju kašnjenja isporuka, te veće troškove industriji.

To je veliki problem za nemačku privredu s obzirom na to da su knjige narudžbi tamošnje industrije prepune. U novembru je rast industrijskih narudžbina čak nadmašio i očekivanja ekonomista, porastavši za 3,7 odsto, piše Financial Times, prenosi Poslovni.hr.

Taj je trend je dodatno podstakla i nova vlada kancelara Olafa Šolca (Olafa Scholz), obećavši povećanje minimalne satnice za 25 odsto, na 12 evra.

Nemački zavod za zapošljavanje objavio je pre nekoliko dana da je broj oglašenih radnih mesta prošle godine porastao za 213.000, dosegnuvši 794.000, a portal za zapošljavanje Indeed tvrdi kako je broj oglasa za posao na toj stranici porastao za 50 odsto u odnosu na pretpandemijski nivo.

Nemačka centralna banka nedavno je podigla svoje prognoze ovogodišnje inflacije sa 1,8 na 3,6 odsto.