Najnovije poslovne vesti Biznis.rs
ne pomaže ni jedan dobar razlog

Poreznicima se dug mora izmiriti ili firma ide u stečaj

PreduzetnikVesti

7.6.2021 10:15 Autor: Miljan Paunović 2

Poreznicima se dug mora izmiriti ili firma ide u stečaj Poreznicima se dug mora izmiriti ili firma ide u stečaj
Odlaganje plaćanja poreskog duga dobrodošla je opcija ukoliko se desi da pravno ili fizičko lice nije u mogućnosti da na vreme izmiri obaveze prema... Poreznicima se dug mora izmiriti ili firma ide u stečaj

Odlaganje plaćanja poreskog duga dobrodošla je opcija ukoliko se desi da pravno ili fizičko lice nije u mogućnosti da na vreme izmiri obaveze prema državi. Ova oblast uređena je članom 73, 74a i 74b Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, gde se kaže da pravo na odlaganje plaćanja poreskog duga imaju svi poreski obveznici, pravna i fizička lica, i to za sve vrste javnih prihoda, uključujući i sporedna poreska davanja.

U razgovoru za Biznis.rs, urednik Računovodstvene prakse Predrag Petrović, kaže da ovaj vid pomoći najčešće traže oni kojima je plaćanje poreza u tom trenutku neki vid tereta.

„Dešava se da poreskim obveznicima poreski dug predstavalja opterećenje, i sam iznos poreza bi ugrozio likvidnost firme. Odlaganje plaćanja poreskog duga traže uglavnom traže preduzeća koja su ušla u krizu likvidnosti, jer jer su poreski nameti veliki finansijski udarac za njih“, objašnjava Petrović.

Foto: Shutterstock

Postupak za odlaganje plaćanja poreskog duga pokreće se samo na osnovu pismenog i obrazloženog zahteva obveznika, stoji u Zakonu.

Zahtev za odlaganje plaćanja poreskog duga može se podneti pre dospelosti poreza za plaćanje, zatim posle  isteka  roka  dospelosti,  a  pre  izdavanja  opomene  za  plaćanje poreskog duga, i posle izdavanja i dostavljanja opomene obvezniku.

Neplaćeni poreski dug može se odložiti u celosti ili delimično. Odlaganje plaćanja poreskog duga može se odobriti jednokratno ili na rate, ali najduže do 24 meseca. Da bi se to sprovelo u praksi obveznik mora da ispuni sve uslove propisane ovim Zakonom.

Međutim, postoje situacije kada poreski obveznici, pre svega firme, nisu u mogućnosti izmire račune prema Poreskoj upravi, iako su prethodno podneli zahtev za odlaganje. Petrović kaže da u tom slučaju preduzeće ide u stečaj.
„Firma prvo ide u blokadu, ali i ako se za to vreme ne otplati dug, završava u stečaj. Tada poreski obveznik dolazi u neprijatnu situaciju jer ne može uopšte da izmiri dugovanja“.

foto: Rawpixel

Na naše pitanje da li postoji mogućnost da se nakon isteka ugovorne obaveze o odlaganju poreskog duga napravi aneks ugovor sa Poreskom upravom ukoliko nije vraćen dug, da se produži period otplate, naš sagovornik objašnjava:
„Ukoliko dođe do kašnjenja u isplati dugovanja ugovor prestaje da važi, što automatski povlači sa sobom obavezu poreskog obveznika da isplati celu zaostalu sumu, jer obaveze dospevaju na naplatu.  Pravno ili fizičko lice može da pokuša da reši ovaj problem sa poreznicima u smislu da navede neki dobar razlog zbog koga nisu izvršene obaveze ugovorom, da bi se rešio problem. Ipak, to se u praksi obično ne dešava“, isitiče Petrović, i dodaje da na ovu vrstu duga ne idu dodatne kamate u toku same isplate. 

Koji su uslovi za odlaganje plaćanja poreskog duga?

Pravno ili fizičko lice prema Zakonu može odložiti plaćanje poreskog duga na osnovu Uredbe  o  bližim uslovima  za  odlaganje  plaćanja  poreskog  duga.

Plaćanje duga može se odložiti pod uslovom da dug za fizičko lice iznosi najmanje 10 odsto oporezivih  prihoda  u  godini  koja  prethodi godini u kojoj je podnet zahtev. Kada su u pitanju preduzetnici i malo pravno lice dug treba da iznosi pet odsto  ukupnog godišnjeg prihoda iskazanog  u  poslednjem  finansijskom  izveštaju,  odnosno  godišnjeg  paušalnog prihoda, propisuje Zakon.

I za srednja i velika pravna lica, dug treba da iznosi pet odsto obrtnih sredstava iskazanih u poslednjem finansijskom izveštaju. Kako se navodi u Zakonu od poreskog obveznika se očekuje da obezbedi garanciju ukoliko ne bude mogao da vrati dug, odnosno propisana su sredstva obezbeđenja.

Katanac na ogradi
Foto: Pixabay.com

Od njega se može zahtevati hipoteka na nepokretnost ili zalog na pokretnim stvarima. Zatim neopoziva bankarska garancija, potom  jemstvo drugog lica koje je vlasnik imovine čija vrednost ne može biti manja od 150 odsto visine duga čija se naplata obezbeđuje. U obzir dolazi i trasirana menica,  akceptirana  od  strane  dva  žiranta,  iz  čijih  se zarada,  na  kojima  se  stavlja  administrativna  zabrana,  dug  može naplatiti. Takođe, može se založiti i menica avalirana od strane poslovne banke.

U Zakonu je naglašeno da se od poreskog obveznika neće zahtevati  sredstvo obezbeđenja ako poreski dug na dan podnošenja zahteva za odlaganje njegovog plaćanja iznosi za pravno lice do 500.000 dinara,  za preduzetnika do 100.000 dinara, i za fizičko lice do 50.000 dinara.

  • Anna

    7.6.2021 #1 Author

    Kada dođe do takve sitacije blokada i stečaj su samo na korak

    Odgovori

  • Danijela

    7.6.2021 #2 Author

    Postoje i odredjene olaksice i odlsganje ali poreske ibaveze se moraju regulisati.

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Biznis.rs newsletter

Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

Loading...