Portugalski turizam: Cene rastu, broj posetilaca stagnira

Turizam u Portugalu godinama beleži procvat, ali je 2025. godine broj posetilaca prvi put stagnirao. Dok se grade novi hoteli i aerodrom vredan milijarde evra, stručnjaci pozivaju na promenu turističke strategije.

„Ne vidim one gužve ljudi koji prolaze kroz grad kao prethodnih godina”, kaže Sofija Maja, vlasnica hotela iz Porta, grada na severu Portugala. „Čini mi se da ni restorani nisu puni kao nekada. Ipak, ne mogu da se žalim na popunjenost kapaciteta“, piše Deutche Welle.

Dok se leto polako bliži kraju, portugalski turistički sektor sumira utiske o sezoni sa pomešanim osećanjima: broj posetilaca stagnira, a turisti više ne troše tako rasipnički kao ranije.

Sve do 2025. godine, Portugal se mogao pohvaliti snažnim rastom broja posetilaca. Prema podacima Nacionalnog instituta za statistiku (INE), 2024. godina donela je impresivan rast od 9,3 odsto, što predstavlja povećanje od 2,5 miliona ljudi u odnosu na prethodnu godinu.

Godine 2025. broj stranih gostiju porastao je za svega 3,3 odsto, a čini se da se taj trend nastavlja: ​​„U prvoj polovini godine zabeležili smo 3,1 odsto više posetilaca”, objašnjava Andre Gomes, predsednik udruženja koje zastupa interese turističke regije Algarve na jugu zemlje. „Broj noćenja porastao je za dva odsto, a prihodi za 7,7 odsto.”

Prema rečima ovog turističkog zvaničnika, sve ukazuje na rezultate slične prošlogodišnjim.

Oko 30 miliona posetilaca godišnje

Broj stranih posetilaca u Portugalu stabilizovao se na oko 30 miliona godišnje – što je tri puta više od ukupnog broja stanovnika te zemlje. Nemci čine oko jedanaest procenata posetilaca, zauzimajući drugo mesto, odmah iza Britanaca.

Prema podacima zavoda za statistiku, posetioci su prošle godine potrošili impresivnih 29,4 milijarde evra, što čini 11,8 procenata bruto domaćeg proizvoda (BDP) Portugala.

Ipak, javljaju se prvi znaci zabrinutosti: „Jasno je da smo dostigli granice rasta turizma”, kaže profesor ekonomije Žoao Duke. „A ne vidim nikakav plan za budućnost koji uzima u obzir tu činjenicu.”

Zaista, čini se da se kreatori politika drže snova o neograničenom rastu: planirani novi aerodrom u Lisabonu trebalo bi da opslužuje najmanje 56 miliona putnika godišnje do sredine tridesetih godina ovog veka, a odobrena je i izgradnja skoro 200 novih hotela – čime se dodaje oko 11.000 soba – u Lisabonu i Portu.

Istina, neće svi planirani projekti biti i realizovani, napominje ekonomski stručnjak Žoao Duke. Međutim, s obzirom na trenutne trendove u broju posetilaca, lako bi moglo doći do značajnih viškova kapaciteta.

Cene nastavljaju da rastu

I to uprkos već veoma visokim cenama: „Jednostavan suncobran i ležaljka za plažu u Algarveu mogu koštati 200 evra dnevno ili više“, izračunava profesor Duke. „Kada je u pitanju ručavanje napolju, granica od 100 evra po osobi se takođe brzo prelazi.“

Shodno tome, mnogi turisti se snabdevaju u supermarketima i jedu u svojim smeštajima. Sve više stolova u restoranima ostaje prazno. „Strani gosti naručuju najjeftinije jelo na meniju i često čak dele jedan obrok“, žali se Selest Boteljo, vlasnik restorana u Nazareu, gradu poznatom među surferima po svojim ogromnim talasima.

Gužve su najveće na šetalištu pored mora ispred restorana, ali ne i unutar samih objekata. Dani kada je Portugal bio relativno jeftina destinacija za odmor su jednostavno prošli, naglašava ekonomista Žoao Duke.

Za razliku od turističke industrije, mnogi Portugalci izgleda pozdravljaju pad broja turista. „Ponovo ima slobodnih stolova u restoranima“, kaže Žoao Martelo iz Lisabona. Osoblje je sada ljubaznije prema lokalnom stanovništvu, i kako dodaje: „Živim blizu poslednje stanice čuvene tramvajske linije 28. Stotine turista više ne stoje u redu tamo niti zauzimaju mesta namenjena lokalnom stanovništvu.“

Turistički sektor menja svoj pristup

Prema rečima profesora ekonomije Žoaa Dukea, neophodna je promena načina razmišljanja. Umesto jeftinog masovnog turizma, fokus treba usmeriti ka ekskluzivnijem segmentu tržišta više kategorije: „Hoteli sa pet zvezdica širom zemlje beleže veoma visoku popunjenost kapaciteta. Tu još uvek ima prostora za rast.”

Naravno, cilj nije povećanje broja turista za milione svake godine, već povećanje potrošnje po gostu. „Takvim gostima treba ponuditi posebna iskustva – od usluge punog pansiona sa egzotičnom kuhinjom do tematskih avanturističkih aktivnosti.”

Upravo to je ono što turistički sektor Algarvea namerava da nastavi da radi, obećava Andre Gomes iz Turističke organizacije Algarvea.

„Želimo da posetiocima pružimo iskustva sve višeg kvaliteta – bilo da je reč o gastronomiji, golfu, pešačkim stazama duž obale ili izletima brodom.” Na kraju krajeva, vreme kada je broj turista godišnje rastao za milione, prema mišljenju stručnjaka, zauvek je prošlo.

Ni direktor Gomes ni Sofija Maja, vlasnica hotela iz Porta, ne žale zbog te činjenice. Ona ističe: „Da je rast nastavio tako brzim tempom, postojao bi rizik da određene delove zemlje preplave turisti.” A to bi, zaključuje ona, dugoročno nanelo više štete nego koristi portugalskoj turističkoj industriji.