Predložen krizni režim nemačkih železnica

Prioritet u železničkom transportu u Nemačkoj trebalo bi da bude prevoz ulja i nafte za elektrane, dok bi putnički i ostali teretni saobraćaj bio podložan izmenama reda vožnje, odnosno odlaganjima polazaka i čekanju.

Potražnja za železničkim transportom u Nemačkoj porasla je zbog jeftinih voznih karata, pa je železnički operater Deutsche Bahn registrovao porast broja putnika za 60 odsto u prvoj polovini tekuće godine, prenosi Reuters. Industrija se takođe sve više oslanja na železnicu, a naročito u poslednje vreme, kada je zbog niskog vodostaja Rajne opao intenzitet rečnog saobraćaja.

Ukoliko bi predlog vlade u Berlinu bio usvojen, to bi učinilo da transporti za elektrane i rafinerije imaju prioritet. Izuzetak bi bili samo vojni transporti, dok bi se putnici i kompanije borili za preostali kapacitet železnice. Mera je sračunata sa tim da se osigura da se elektrane mogu blagovremeno snabdevati ugljem iz rezervi.

Udruženja železničara i sindikati ocenjuju da će eventualno određivanje kapaciteta uticati na sve, kao i da može doći do sukoba oko toga koji kupci su najvažniji, kao i da će biti „kolateralne štete“. Rukovodstvo i sindikat kompanije Deutsche Bahn upozorili su na loše stanje železničke mreže i potrebu za velikim remontom.

Prema saopštenju radničkog saveta kompanije, oko 100 lokomotiva trenutno je izvan funkcije, a taj broj bi mogao da bude udvostručen ili utrostručen na jesen. Nemački ministar saobraćaja Volker Vising (Volker Wissing) saglasan je sa ocenom rukovodstva Deutsche Bahn da je mreži od 33.000 kilometara pruga potrebna popravka.

Ipak, remont velikih razmera ne može da počne pre 2024. godine, jer Deutsche Bahn mora najpre da zameni veliki broj betonskih železničkih pragova nakon što je u junu voz iskočio iz šina. S druge strane, nove mere predviđaju prevoz izuzetno teških transformatora, što je predstavlja dodatni rizik, prenosi Trains.

Novi nemački zakon, ako bi bio usvojen, daje operateru železničke mreže i regulatorima zakonska ovlašćenja da ne poštuju postojeće ugovore i da daju prioritet vozovima koji prevoze gorivo. Problem je što bi to moglo da poremeti sistem složenog voznog reda, koji omogućava putnicima presedanja i kombinovanje vozova.

U predlogu zakona se poziva na sporazumno preuređenje voznog reda, gde je to moguće i ističe se da se ovlašćenja za određivanje prioriteta mogu koristiti samo u „izuzetnim okolnostima“. To je, na primer, situacija kada rafinerija ostaje bez sirove nafte ili kada je elektrana na ugalj iscrpela svoje zalihe.

Nemačka vlada pokušava na sve načine da osigura dovoljno energije za zimu, u uslovima energetske krize i nedovoljnog snabdevanja gasom iz Rusije. Nakon što je ruski Gazprom najavio trodnevno zatvaranje gasovoda „Severni tok 1“ zbog novog remonta, cene gasa u Evropi dostigle su nove rekordne vrednosti. Novi zakon trebalo bi da važi šest meseci.

Nemačka je nakon nesreće u Fukušimi 2011. godine odlučila da napusti nuklearnu energiju, kao i da postepeno ugasi elektrane na ugalj zbog ispunjenja klimatskih ciljeva. Ipak, od toga se za sada odustalo, jer zemlji preti nestašica električne energije. Veliki deo uglja Nemačka će morati da uvozi, jer je većina rudnika u zemlji zatvorena.