Preuranjeno je reći da je izdatak za planirano povećanje plata i penzija neodrživ

Iz ministarstva finansija Vlade Srbije stigla je najava da će penzioneri prvo uvećanje primanja, od ukupno dva, imati 1. novembra, u visini od devet odsto. Naglašeno je da se za jesen, osim toga, planira i paket povećanja plata u javnom sektoru koje će, takođe, biti dvocifreno, baš kao i ukupno povećanje penzija.

U razgovoru za Biznis.rs naučni saradnik Ekonomskog instituta Ivan Nikolić konstatuje da se zbog povećanja priliva u budžet može razmišljati o povećanjima za obe kategorije po utvrđenom planu, dok će veći deo porasta za penzionere biti ukalkulisan u budžet za sledeću godinu.

„Videćemo da li će se održati povoljna dinamika koja je čak i iznad očekivanja i gotovo na nivou plana za ovu godinu gde uopšte nisu u obzir uzeti otežavajući globalni faktori koji su uzrokovali nepovoljna ekonomska kretanja u svetu. Inflacija na neki način nameće imperativ povećanje izdataka za zarade zaposlenih u javnom sektoru mnogo više nego što je bilo u planu za ovu godinu“, ocenjuje Nikolić.

Prema njegovim rečima, preuranjeno je reći da je to veliki izdatak i da je neodrživo i nategnuto, jer ne možemo biti sigurni da li će se održati inflacija, a još manje da li će se održati rast BDP-a.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, inflacija je u julu dostigla nivo od 12,8 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine. Nikolić smatra da je izuzetno bitno da se posle svih meseci konstantnog porasta promeni trend kako bi na početku 2023. godine inflacija bila jednocifrena.

„Bez namere da licitiram sa procentima kretanja inflacije, veoma je bitno da dođe do zaokreta njenog trenda koji bi bio obeležen značajnijim padom. Prethodnih meseci smo imali brz rast, a ako bi smo u ovom trenutku preokrenuli trend naniže to bi bilo izuzetno značajno za ekonomske tokove u našoj zemlji“, konstatuje Nikolić.

Kako kaže, cilj je da u januaru naša zemlja „uđe u jednocifrenu zonu inflacije“. Ukoliko se to nastavi tek onda možemo u drugoj polovini sledeće godine da govorimo o dostizanju cilja koji je postavila Narodna banka Srbije.

Na pitanje da li može doći do problema u funkcionisanju ukoliko se budžet puni iz inflatornih kretanja, naš sagovornik objašnjava da ona u kratkom roku može da stimulativno deluje na budžet.

„Povećavaju se nominalni prihodi pa se samim tim zatvara deficit na način na koji to nije bilo planirano. Ali to je moguće samo u jednom ograničenom roku koji opet po nas otežavaju još i problemi na rashodnoj strani, odnosno izdaci namenjeni pre svega nabavci energenata i otklanjanju poteškoća u poslovanju javnih preduzeća iz energetskog sektora, najviše Srbijagas i EPS“, zaključuje Nikolić.