Primena programa „Evropa sad“ koštala opštine u Crnoj Gori 2,67 miliona evra

Crnogorske opštine su za tri meseca izgubile 2,67 miliona evra prihoda primenom projekta “Evropa sad” zbog čega vlada taj novac mora da im nadoknadi iz tekuće budžetske rezerve.

Kako pišu Vijesti, ti podaci sadržani u vladinoj informaciji o nadoknadi novca lokalnim samoupravama po osnovu manje prihoda od poreza na dohodak fizičkih lica, prireza na dohodak fizičkih lica i Egalizacionog fonda.

Za pokriće gubitaka opština po osnovu ova tri osnova u ovogodišnjoj budžetskoj rezervi planirano je 15 miliona evra, prenosi agencija Mina.

Deo projekata “Evropa sad” su izmene zakona o porezu na dohodak fizičkih lica kojim je uveden neoporezivi deo zarade do 700 evra bruto, što je oko 570 evra neto. Ovaj deo poreza se deli između države, lokalnih samouprava i Egalizacionog fonda, a što je opština nerazvijenija, dobijala je veći procenat novca.

U nerazvijenijim opštinama retke su zarade preko 570 evra, tako da su opštine izgubile značajan deo prihoda od poreza i prireza na njega.

Manje novca ide i u Egalizacioni fond koji služi za pomoć manje razvijenim opštinama. Na zarade preko 1.000 evra uvedena je poreska stopa od 15 odsto, ali to ne pomaže značajno opštinama, naročito onima sa nižim razvojem. Gubitke po ovom osnovu ima čak i glavni grad.

Od 2,67 miliona evra koje će se isplatiti opštinama nešto više od pola miliona evra dobiće glavni grad, odnosno 556.000 evra, slede Bijelo Polje sa 350.120 evra, Pljevlja sa 294.020 evra, Nikšić 264.750 evra i Berane 235.450 evra.

Od 24 opštine jedino Budva i Tivat neće dobiti novac iz tekuće rezerve po ovom osnovu jer one jedine nemaju gubitke po ovom osnovu.

Problem je što je većina opština svoje budžete planirala i usvojila pre programa “Evropa sad”, u čijoj izradi nisu bili konsultovani.

Iz Ministarstva finansija su prvo tvrdili da će ova poreska reforma imati neznatan uticaj na opštine, da bi potom doskorašnji ministar finansija i socijalnog staranja Milojko Spajić naveo da bi gubici opštinama mogli iznositi jedan do osam odsto njihovih budžeta. Opštinari su tvrdili da će biti znatno veći, što se na kraju i pokazalo tačnijim.

Ministarstvo je naknadno prihvatilo da opštinama nadoknadi gubitak tako što će uračunati nekoliko njihovih kapitalnih projekata u budžet i stvoriti posebnu stavku unutar budžetske od 15 miliona evra za pokriće očekivanih gubitaka.