Prinudna likvidacija oko 4.000 preduzeća po starim pravilima

Skraćeni postupak prinudne likvidacije sprovodiće se od 1. juna zbog nepodnošenja finansijskih izveštaja, zabrane obavljanja delatnosti, oduzimanja dozvole i licence ili ako firma ostane bez zakonskog zastupnika

Agencija za privredne registre je krajem 2021. godine objavila da su se kod 4.283 privredna društva stekli razlozi za prinudnu likvidaciju, tako da će se brisanje ovih preduzeća sprovesti u skladu sa odredbama starog zakona o privrednim društvima, počev od aprila ove godine, u zakonom predviđenim rokovima, piše Politika.

Kod privrednih društava kod kojih neće biti moguće otkloniti zakonom propisane razloge za prinudnu likvidaciju skraćeni postupak prinudne likvidacije biće sproveden krajem 2022. godine. Inače, izmenama Zakona o privrednim društvima propisano je da se firmama više neće ostavljati dosadašnji rok od 90 dana da otklone nedostatke i izbegnu prinudnu likvidaciju, već će prestati da postoje u relativno kratkom roku.

U Agenciji za privredne registre objašnjavaju da će skraćeni postupak prinudne likvidacije, u skladu sa izmenama i dopunama Zakona o privrednim društvima usvojenim sredinom novembra 2021. godine, početi da sprovode od 1. juna 2022. godine, kod privrednih društava kod kojih su se stekli razlozi za prinudnu likvidaciju, koje nije moguće otkloniti u momentu pokretanja procesa prinudne likvidacije.

Postupak se pokreće, između ostalog, ako je društvu pravnosnažnim aktom izrečena mera zabrane obavljanja delatnosti, a društvo ne otpočne likvidaciju u roku od 30 dana od dana pravosnažnosti tog akta. Potom, zbog zabrane obavljanja registrovane delatnosti, a društvo ne registruje brisanje, odnosno promenu te delatnosti ili ne otpočne likvidaciju u roku od 30 dana od dana pravosnažnosti tog akta. Razlog može biti i oduzimanje dozvole, licence ili odobrenja za obavljanje registrovane delatnosti. Ili ako je pravnosnažnom presudom naložen prestanak društva.

Zatim, ako društvo ostane bez zakonskog ili privremenog zastupnika, a ne registruje novog u roku od tri meseca od dana brisanja zakonskog, odnosno privremenog zastupnika iz registra privrednih subjekata. Razlog za brisanje može da bude i ako društvo ne dostavi nadležnom registru godišnje finansijske izveštaje do kraja prethodne poslovne godine za dve uzastopne poslovne godine koje prethode godini u kojoj se podnose finansijski izveštaji.

“Pre pokretanja procesa prinudne likvidacije, registrator koji vodi registar privrednih subjekata na internet stranici tog registra objavljuje obaveštenje o privrednom društvu kod koga su se stekli razlozi za prinudnu likvidaciju. Po isteku tog roka, registrator koji vodi registar privrednih subjekata po službenoj dužnosti donosi akt o pokretanju postupka kojim društvo prevodi u status „prinudne likvidacijeˮ i istovremeno objavljuje oglas o likvidaciji na internet stranici registra privrednih subjekata u neprekidnom trajanju od 60 dana” naglašavaju u Agenciji za privredne registre.

Od dana objavljivanja oglasa o prinudnoj likvidaciji, organi društva nastavljaju sa radom, a društvo ne može da preduzima nove poslove već samo da završava započete, uključujući i izmirenje dospelih obaveza, kao i plaćanja za tekuće obaveze društva i prema zaposlenima. Za vreme prinudne likvidacije društva ne isplaćuje se učešće u dobiti, odnosno dividenda, niti se imovina raspodeljuje članovima društva pre brisanja društva iz registra. Svi sudski i upravni postupci u odnosu na društvo koje je u prinudnoj likvidaciji se prekidaju. Takođe ne može se registrovati promene podataka u registru privrednih subjekata i Centralnom registru.

Nakon isteka roka, registrator koji vodi registar privrednih subjekata, u daljem roku od 30 dana, po službenoj dužnosti donosi akt o brisanju društva i briše ga iz registra, u skladu sa Zakonom o registraciji.

“Imovina brisanog društva postaje imovina članova društva u srazmeri sa njihovim udelima u kapitalu društva, a u slučaju ortačkog društva koje nema kapital raspodeljuje se na jednake delove između ortaka. Nakon brisanja društva iz registra privrednih subjekata, članovi tog društva odgovaraju za obaveze društva do visine vrednosti primljene imovine”, navode iz Agencije za privredne registre.