Proizvodi poskupljuju jer njihov prevoz košta pet puta više nego pre pandemije

Proteklih godinu dana u potpunosti je izmenilo način na koji svakodnevno funkcioniše čitavo čovečantvo. U domenu poslovanja – ako izuzmemo ugostiteljski segment – malo je industrija bilo pogođeno na način koji je trpeo globalni transport robe.

Početkom 2020. godine, već uzburkanu situaciju brodskog kontejnerskog saobraćaja, izazvanu u najvećoj meri kinesko-američkim trgovinskim ratom, dodatno je poremetilo proglašenje pandemije. U isto vreme, započeli su granični zastoji kada je u pitanju trasnport drumskim putem. Dolazilo je do sve više kašnjenja, i sve većeg manjka raspoloživih kontejnera u lukama, a zauzvrat je to počelo da se odražava i na cenu robe krajnjim kupcima.

Povrh svega, prošlomesečni slučaj zaglavljivanja ogromnog teretnog broda usred Sueckog kanala, dodatno je uneo pometnju u lance snabdevanja širom sveta, koja neće biti razrešena u kratkom roku.

Cenovne posledice? Od proglašenja pandemije pa do kraja 2020. godine, cene industrijskih sirovina su na globalnom nivou porasle za 27 odsto. Potražnja je veća, ali i cene, za maltene sve – od bakra i čelika, pa do eksera i drvenih paleta. Cene kontejnerskog transporta su porasle oko pet puta i dosegle su istorijske maksimume. Dodatno, u januaru i februaru, čak trećina robe poslate brodskim prevozom nije isporučena na vreme u 20 najvećih luka na svetu, piše Ocean Insights.

„Početak pandemije označio je i privredni pad Kine, što se, budući da je Kina globalni izvoznik najrazličitije vrste robe, moralo posledično odraziti i na ceo svet. Već smo se suočili sa globalnom nestašicom kontejnera, odnosno neravnotežom u opremi, nastalom usled neravnomernog odnosa ponude i potražnje. Bilo je potrebno vreme da situacija počne polako da se stabilizuje. Krajem prošle godine, kada je situacija sa kontejnerima bila najkritičnija, prognoziralo se da će se polako normalizovati tokom marta ove godine. I zaista su procesi počeli polako da se vraćaju u normalu, međutim desio se zastoj u Sueckom kanalu i više od 150 brodova ostalo je iznenada zaglavljeno“, objašnjava za Biznis.rs Nebojša Đekić, direktor prodaje i razvoja u kompaniji Cargo-partner Srbija.

Prema njegovim rečima, sedmodnevna totalna blokada Sueckog kanala je ubrzo počela da izaziva ogromne zaostatke u globalnim lancima snabdevanja. Deset odsto svetske trgovine kreće se ovim koridorom, pa je nezgoda imala veliki uticaj na, pre svega, pomorski transport. Posledično je došlo do masovnih gužvi u evropskim lukama, što je opet dovelo do kašnjenja u protoku opreme nazad u Aziju pa se transportne kompanije ponovo suočavaju sa nedostupnošću kontejnera.

Đekić ističe da je na neke situacije jednostavno nemoguće uticati. Cargo partner se, kao velika međunarodna kompanija, trudi da svojim klijentima ponudi fleksibilna rešenja, u komunikaciji sa svojim kancelarijama i agentima širom sveta. Na taj način u kratkom roku, čak i tokom vanredne situacije, može da poveže najudaljenije tačke na planeti i roba preveze direktno do evropskih centara ili Beograda.

Na pitanje koliko se u proteklih godinu dana izmenila struktura transporta robe prema načinu prevoza, naš sagovornik kaže da svaki od ponuđenih oblika transporta i dalje ima svoje prednosti, bez obzira na poskupljenje do kojeg je došlo.

„Ako pogledate celu proteklu godinu, uzevši u obzir pandemiju, otkazivanje putničkih letova, nestašicu kontejnerske opreme, a potom i ovu nezapamćenu situaciju sa Sueckim kanalom koja se nedavno dogodila, do porasta cene u svim vidovima transporta je moralo doći. Nezahvalno je i nemoguće porediti cene transporta, jer to sve zavisi od više faktora, poput količine i vrste robe koja se prevozi, potom da li je osetljiva na teperaturne promene i da li podleže nekim posebnim carinskim formalnostima, ali ako posmatramo standardne vidove transporta, svakako avionski prevoz prednjači, potom imamo železnički transport, kao neku srednju opciju, i pomorski transport, koji je bez obzira na oscilacije sa cenom, uz dugoročno planiranje ostao najekonomičnije rešenje“, naglašava Đekić.

Direktor prodaje i razvoja u argo-partner Srbija navodi da se kontejnerski prevoz robe železnicom Transsibirskom rutom, uz veoma optimalan odnos cene i tranzitnog vremena u odnosu na brodski transport, pokazao kao odlična opcija, ali ona takođe iziskuje dugoročnije planiranje. Za svu robu koja ne može da čeka, a kako lanci snabdevanja ne bi trpeli posledice uvozno-izvozne nestabilnosti, transport se mora obaviti avionskim putem. Tu se podrazumevaju ekonomične, prioritetne i hitne otpreme, putem teretnih čarter linija ili u kargo prostoru redovnih putničkih letova.