Proizvođači suncokreta traže veću otkupnu cenu

Braničevski okrug jedan je od većih proizvođača suncokreta i pod ovom kulturom je zasejano oko 25.000 hektara. Međutim, žetva samo što nije počela, a proizvođači još ne znaju cenu otkupa. Uz to, država je produžila meru zabrane izvoza suncokretovog ulja i ograničila cene do kraja avgusta, što je do očaja dovelo poljoprivrednike ovog kraja, te su najavili nove proteste. Dodatne muke zadala im je suša koja će, kako procenjuju, prepoloviti ovogodišnje prinose.

„Mi to ne možemo da preživimo jer će produžetak zabrane izvoza i ograničenja cene ulja važiti taman do kraja žetve, a uljarima će biti izgovor da ne mogu da plate cenu. Pritom, nemamo kapacitete da skladištimo suncokret, u velikim smo problemima. Rečeno nam je da će država pokušati da poveća cenu otkupa, u četvrtak očekujemo bolji predlog. Minimum ispod koga ne možemo ići je 90 dinara za kilogram“, objašnjava za Politiku predsednik udruženja Stig Nedeljko Savić.

Aktuelna cena otkupa suncokreta u zrnu je oko 480 evra po toni, a proizvođači traže da bude 700 evra po toni plus PDV, koji na poljoprivredne proizvode iznosi osam odsto. Zahtevaju i ukidanje zabrane izvoza rafinisanog ulja i podizanje cene na 250 dinara za litar.

Protest koji je bio zakazan za 2. avgust odložen je nakon poziva na razgovor u resornom ministarstvu. Međutim, na sastanku sa ministrom poljoprivrede Branislavom Nedimovićem i šefom kabineta predsednika Srbije Ivicom Kojićem, za sada nije postignut dogovor.

„Ponuđeno nam je 70 dinara po kilogramu suncokretovog zrna i to nismo mogli da prihvatimo, jer tom cenom ne pokrivamo ni troškove proizvodnje, a prinosi su nam upola manji nego lane. Rečeno nam je da će država pokušati da poveća cenu otkupa, u četvrtak očekujemo bolji predlog. Minimum ispod koga ne možemo ići je 90 dinara za kilogram. Žetvu, koja optimalno počinje za desetak dana, ne možemo ni da započnemo sa manjom cenom“, navodi Savić.

Kako je naglasio, kalkulacija za cenu otkupa suncokreta pravi se na osnovu sadašnjih ograničenih 196 dinara za litar ulja, iako je samo jedna trećina za domaće tržište, a dve trećine za izvoz.

„Sada to koriste kao argument da nam celokupnu količinu od koje samo manji deo ostaje u Srbiji, plate po tim paritetima, odnosno uz kalkulaciju cene od 196 dinara po litru ulja. Ne može se platiti ista cena i za izvoz i za domaće tržište. Što se tiče zabrane izvoza ulja, država može da dozvoli kontrolisani izvoz, jer je predviđena proizvodnja i do 270.000 tona, a za naše tržište je dovoljno oko 82.000 tona, te ostalo može da se izveze“, smatra predsednik Stiga.

Ukoliko ne dođe do dogovora, ističe Savić, biće primorani da se ponovo na ulici bore za svoj opstanak.

„Od marta upozoravamo na ove probleme, ali sluha nije bilo, ni rešenja. Mi ukazujemo kakav je naš položaj, to je posao udruženja, ostalo nije do nas“, ocenjuje sagovornik Politike.