Putnici očekuju novac za neiskorišćena putovanja, agencije nemaju odakle da ga vrate

Turističke agencije u Srbiji imaju još tri meseca do isteka roka za vraćanje novca putnicima koji nisu iskoristili zamenska putovanja za nerealizovane aranžmane. Ipak, trenutna situacija je takva da će veliki broj agencija imati problem da obešteti putnike do 15. januara sledeće godine, kada taj rok ističe.

Nerealizovanih putovanja je ostalo dosta, oko 50 odsto. Agencije nisu bile u prilici da u proteklom periodu zarade novac, a imaju problem i sa stranim partnerima koji bi trebalo njima da vrate novac kojim bi agencije obeštetile putnike, rekao je za Tanjug direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija Srbije (YUTA) Aleksandar Seničić.

„U Grčkoj imamo problem, jer neki tamošnji partneri smatraju da su nam omogućili da putovanja iskoristimo, a pošto nismo, novac neće da vrate. U nekim drugim destinacijama ne spore da imaju novac, ali neće da ga vrate nego nam omogućavaju da pare iskoristimo kasnije“, naveo je Seničić.

Navodi da su neke zemlje, kao što je Italija, donele zakon kojim su produžile rok vraćanja novca do 2023. godine, upravo imajući u vidu probleme sa kojima su se suočavale turističke agencije, odnosno da nije bilo posla i da nisu mogle da obezbede novac za vraćanje.

Da li će se prolongirati rok za vraćanje novca putnicima?

Zbog celokupne situacije YUTA je ušla u pregovore sa Ministarstvom turizma, kako bi pokušala da nađe model čijom primenom ne bi bili oštećeni putnici, a sačuvale bi se i turističke agencije, koje su u nezavidnoj situaciji.

„Videćemo da li ćemo uspeti da dođemo do nekog rešenja u smislu produženja roka korišćenja vaučera ili eventualne pomoći države u vidu kredita, gde bi agencije iz kredita vratile novac putnicima. O tome ćemo razgovarati sa našim resornim ministarstvom i sa Ministarstvom finansija“, istakao je Seničić.

Prema njegovim rečima, samo odobravanje kredita bilo bi nedovoljno dobro rešenje jer bi na taj način agencije koje su već u finansijskim problemima uzimajući kredit ušle u još veće probleme.

„Zato mislim da bi najbolje rešenje bilo da se delimično prolongira rok za korišćenje vaučera, odnosno zamenskih putovanja, recimo do kraja sledeće sezone, a da se u tom međuvremenu potrudimo da obezbedimo novac za kredite. Onda bi agencije mogle da odrade još jednu sezonu i steknu mogućnost da uđu u kredite i vrate novac za neiskorišćena putovanja“, objasnio je on.

Kako je naveo, ako se bude insisitiralo na vraćanju novca do 15. januara, agencije će, ukoliko ne budu imale novca, a dosta je upravo takvih, morati da prestanu da rade.

„Onda bi se potraživanja prebacila na osiguravajuće kuće koje su izdale polisu osiguranja, ali pitanje je da li osiguravači u uslovima pandemije mogu i žele da ispune tako veliku finansijsku obavezu“, rekao je Seničić.

Obaveze se procenjuju na oko 25 miliona evra, gde su osim komercijalnih putovanja uračunate i đačke ekskurzije i rekreativna nastava. U tom domenu je, prema Seničićevim rečima, najteža situacija, pošto su agencije koje se bave isključivo đačkim turizmom, u proteklih godinu i po dana epidemije, radile samo mesec dana.