Rad od kuće nije prednost za radnike u Srbiji

Socijalno-ekonomski savet Srbije podržao je inicijativu Unije poslodavaca za donošenje kvalitetnog okvira za nove oblike rada koji su postali deo prakse, kao što je rad van prostorija poslodavca.

Unija poslodavaca smatra da je potrebno kroz adekvatan okvir precizirati razlike između rada od kuće i rada na daljinu i da je neophodno uvesti mogućnost regulisanja radnog odnosa tako da zaposleni jedan deo radnog vremena provodi kod kuće. Takođe, smatra da je potrebno definisati obaveze po pitanju opreme i sredstava za rad, naknade troškova rada, kao i obaveze poslodavaca po osnovu bezbednosti na radu.

“Ovi i mnogi drugi aspekti rada od kuće trenutno su neregulisani i samim tim podležu arbitrarnoj proceni i odluci, što nije u korist ni poslodavaca, a ni zaposlenih. Unija poslodavaca Srbije smatra da je neophodno pažljivo analizirati prednosti i mane rada van prostorija poslodavca kako bi se osigurali sa jedne strane konkurentnost domaće privrede, a sa druge poboljšali uslovi rada za zaposlene”, saopštila je Unija poslodavaca Srbije.

Sa druge strane, predstavnici Ujedinjenih granskih sindikata “Nezavisnost” smatraju da bi svi oblici rada trebalo da budu definisani Zakonom o radu, a ne da se izvlače i regulišu posebnim propisima.

“Podržali smo inicijativu za analizom, ali insistiramo da se sve detaljno definiše Zakonom o radu, što trenutno nije slučaj. Naravno, analize mogu da se rade i pre toga kako bi tekst bio dobar i detaljan u okviru pomenutog zakona”, kaže za Biznis.rs predsednica UGS “Nezavisnost” Čedanka Andrić.

Viši savetnik za ekonomska i socijalna pitanja UGS “Nezavisnost” Zoran Ristić za naš portal ističe da je stav ovog sindikata da svi oblici radnog angažovanja treba da budu uneti u Zakon o radu, kao krovni zakon, kako se i ubuduće ne bi dešavalo ono što se dešavalo u prethodnim godinama da se segmenti Zakona o radu izvlače i da se regulišu posebnim propisima.

“Smatramo da je potrebno regulisati preciznije rad na daljinu, odnosno rad od kuće, kao i neke druge segmente, kao što su radna praksa, ali i rad preko agencija, odnosno privremeno radno angažovanje, koje sada imamo u nekim drugim zakonima. Sve to bi trebalo da bude regulisano krovnim zakonom jer ukoliko bismo nastavili sa parčanjem onoga što reguliše Zakon o radu nekim parcijalnim zakonima onda bi taj krovni zakon bio toliko ogoljen da ne bi imao smisla”, ocenjuje Ristić.

Drugi problem sa kojim su se naročito tokom pandemije suočavali zaposleni jesu uslovi za rad, ali i obezbeđivanje dodatne opreme, za koju se vrlo često podrazumevalo da je neophodno da je obezbede radnici.

“Zaposleni su koristili privatne računare i internet, pa su pojedini morali i dodatno da investiraju kako bi uopšte mogli da rade iako su to poslodavci bili dužni da im obezbede. Takođe, dešavalo se da su zaposleni radili u neadekvatnim uslovima i prostoru, pa smo imali supružnike sa troje ili četvoro dece, koji su isto vreme pratili nastavu online, što im je onemogućavalo normalan rad”, kaže on.

Kako ocenjuje Ristić, poseban problem su troškovi, poput investiranja u opremu, plaćanja troškova struje, interneta, koji bi trebalo da idu na teret poslodavca.

“U ovom domenu, imali smo preporuku ministarstva, ali je to bila samo preporuka i zato je neophodno da se jasno definiše taj deo. Svakako, tu postoji prostor za preciziranje, ali lično mislim da bi to trebalo regulisati Zakonom o radu u kom se pominje rad od kuće, ali kao mogućnost i oblik rada, ali definitivno sve to bi trebalo da bude definisano ovim zakonom, što bi značilo da je i obavezujuće”, zaključuje viši savetnik za ekonomska i socijalna pitanja UGS “Nezavisnost” Zoran Ristić.