Rast novoodobrenih kredita u Crnoj Gori čak 43 odsto

Novoodobreni krediti u Crnoj Gori su u prva četiri meseca ove godine iznosili 455 miliona evra, što je 17 odsto više u odnosu na uporedni period rekordne 2019. godine, pokazuju najnoviji podaci Centralne banke Crne Gore (CBCG).

Iz CBCG su kazali da su novoodobreni krediti u prva četiri meseca ove godine bili 43,1 odsto veći u odnosu na isti prošlogodišnji period.

„Ovako intenzivnu kreditnu aktivnost kreditnih institucija prati stagnacija kamatnih stopa, pa je prosečna ponderisana efektivna kamatna stopa na kraju aprila ove godine iznosila 5,58 odsto, odnosno 4,08 odsto za pravna lica i 7,09 odsto za fizička lica“, navodi se u saopštenju, piše RTCG.

U izveštaju o radu CBCG je konstatovano da je CBCG uspešno upravljala posledicama krize izazvane pandemijom korona virusa i doprinela očuvanju finansijske stabilnosti, kroz implementaciju pažljivo osmišljenih mera.

„Tokom prošle godine, mere CBCG bile su prvenstveno usmerene ka fizičkim licima, kao i ka mikro, malim i srednjim preduzećima. Očuvano i snažno poverenje u bankarski sistem odrazilo se kroz dostizanje istorijskih maksimuma depozita i likvidne aktive banaka“, dodaje se u saopštenju.

Jedini indikator koji beleži pogoršanje odnosi se na nivo problematičnih kredita (NPL), jer je zabeležen njihov blagi rast koji je bio i očekivan zbog nepovoljnog eksternog ambijenta i postepenog ukidanja mera CBCG.

Konstatovano je da je deficit tekućeg računa platnog bilansa za prethodnu godinu iznosio 9,2 odsto, što je najniži nivo od obnove nezavisnosti Crne Gore.

„Takođe, u prethodnoj godini ostvaren je izuzetno visok priliv neto stranih direktnih investicija, koji je iznosio 512 miliona evra, odnosno 11,3 odsto procenjenog BDP-a“, navodi se u saopštenju.

U izveštaju o stabilnosti finansijskog sistema u prošloj godini je konstatovano da su sistemski rizici bili umereni i na nešto nižem nivou u odnosu na 2020. godine, zahvaljujući, pre svega, ostvarenom ekonomskom oporavku, piše RTCG.

„Rizici su, međutim, i dalje prisutni i posebno izraženi u fiskalnoj sferi, usled relativno slabe međunarodne konkurentnosti domaće ekonomije i visoke potrošnje naspram niske akumulacije, te zavisnosti od priliva stranog kapitala. U kontekstu tekuće krize uzrokovane situacijom u Ukrajini, neophodan je odlučan nastavak dobro izbalansiranih mera fiskalne i monetarne politike“, dodaje se u saopštenju.

Prema izveštaju o stabilnosti cena u prošloj godini, godišnja inflacija merena potrošačkim cenama je u decembru prošle godine iznosila 4,6 odsto, dok je prosečna godišnja inflacija iznosila 2,4 odsto.

Najveći doprinos rastu cena dale su cene iz kategorija hrana i bezalkoholna pića i prevoz, piše RTCG.

„Što se tiče budućih kretanja cena, modelska prognoza CBCG za kraj ove godine projektuje inflaciju u rasponu od 6,7 odsto do 11,3 odsto, sa centralnom tendencijom od 8,8 odsto. Ekspertska procena CBCG prognozira nešto višu stopu inflacije za kraj godine, u rasponu od osam odsto do 12 odsto“, rekli su iz CBCG.