Rast potražnje tokom pandemije ključni faktor poskupljenja

Inflacija u SAD bila bi za trećinu niža nego što jeste da nije došlo do rasta potražnje tokom pandemije Covid-19 i posledičnih zastoja u lancima snabdevanja, pokazalo je istraživanje njujorškog ogranka američke centralne banke (FED).

Oko 60 odsto inflacije zabeležene od 2019. do 2021. godine bilo je pokrenuto faktorima na strani potražnje, dok ostatak potiče od problema sa snabdevanjem, navedeno je u izveštaju njujorškog Feda, prenosi Bloomberg. „Suština ove dekompozicije je da su ograničenja ponude povećala uticaj rasta potražnje na inflaciju“, pokazuje studija.

Autori studije naveli su da je 58 od 66 privrednih sektora u SAD tokom pandemije bilo pogođeno ograničenjima u snabdevanju, kao što su nedostatak radnika i uska grla u logistici. Prema oceni autora, bez pomenutih izazova, inflacija u SAD bila bi bliža vrednosti šest odsto, nego devet odsto.

Fiskalna i monetarna podrška dovele su do sveukupno veće potražnje, a „sastav potražnje se takođe promenio, jer su potrošači zamenili usluge robom“. To je narušilo ravnotežu između ponude i potražnje, što je pojačalo efekte ograničenja ponude.

Fiskalni stimulans i drugi faktori agregatne tražnje ne bi doveli do ovako visoke inflacije bez ograničenja ponude usled pandemije, ocenjeno je u studiji. Indeks potrošačkih cena u SAD u julu bio je 8,5 odsto viši u odnosu na isti mesec prošle godine, ali manji od 9,1 odsto u junu. Inflacija u junu bila je najviša u poslednjih 40 godina.

Zvaničnici Feda već mesecima agresivno podižu kamatne stope kako bi pokušali da smanje potražnju i uspore rast, boreći se da zaustave dalji rast cena. Fed je u julu podigao kamatne stope za 0,75 odsto, drugi mesec zaredom. Očekuje se da će istovetno ili nešto manje povećanje kamatnih stopa uslediti u septembru, o čemu će se verovatno govoriti na godišnjem simpozijumu američkih centralnih bankara u Džekson Holu, koji počinje u petak 26. avgusta.