RASTU FINANSIJSKE OBAVEZE BOGATIH ZEMALJA Preti im opasnost od zaduživanja na neodrživom nivou

Ukupne prosečne finansijske obaveze 37 članica Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) bogatih zemalja, zbog krize izazvane pandemijom Covid-19, mogle bi da porastu sa 109 na 137 odsto BDP do kraja ove godine, procenjuje ta organizacija.

Članice OECD drže 80 odsto svetskog BDP, a u njima živi 1,3 milijardi ljudi. Drugim rečima, veliki i bogatiji deo planeta mogao bi da završi godinu na nivou zaduženosti koji se, po konvencionalnim finansijskim teorijama, smatra neodrživim, piše novac.hr.

Procene o prosečnom rastu zaduženosti bogatijih zemalja poprilično su iznenađujuće jer se u prvi plan neprestano stavljaju samo dve velike zemlje sa vrlo visokim nivoom javnih dugova. To su Italija, koja će godinu završiti sa javnim dugom prema BDP na nivou od 160 odsto i Japan, koji već sad ima dug prema BDP 240 odsto.

Međutim, ova ekonomska kriza dovešće do toga da previsok nivo zaduženosti postane opšte mesto razvijenog dela sveta koji je nagomilao 17.000 milijardi dolara javnog duga.

Analize OECD govore kako bi javni dugovi prema BDP mogli da porastu još više ako oporavak bude sporiji od očekivanog.

Ukupno je javni dug zemalja članica OECD od 2008. do 2009. porastao za 28 odsto te su razvijene ekonomije bile poprilično zadužene i pre Covid-19 pandemije. Nakon izbijanja krize krenule su sa izrazito snažnim fiskalnim podsticajima. S obzirom da će prema procenama OECD porezi prihodi padati brže od ekonomskih aktivnosti, logična posledica jeste značajno povećanje javnih dugova.

Ne postoji tačno određeni nivo za koji se može reći kako je iznad njega javni dug neodrživ. Do pre desetak godina verovalo se kako je dug viši od 90 odsto BDP neodrživ.

Shodno tome, da nijedna zemlja u vreme krize neće ići na dizanje poreza i rezanje javnih troškova kako bi konsolidovala javne finansije, očigledno je kako će se pitanje neodrživih javnih dugova rešavati u budućnosti. Sve više se priča o reprogramu i oprostu dugova prema ‘bogatim’ zemljama kao opciji sa kojom će se čovečanstvo suočiti u godinama koje dolaze.