Pandemija sprečava poljoprivrednike da istaknu više cene svojih proizvoda

Rastu li tokom praznika cene jaja i mesa?

AgrobiznisAnalizaBiznisSrbijaU fokusuVesti

30.4.2021 09:01 Autor: Julijana Vincan

Rastu li tokom praznika cene jaja i mesa? Rastu li tokom praznika cene jaja i mesa?
Pandemija korona virusa uticala je na smanjenje cena mesa, jer je ponuda bila veća od potražnje. To je moglo da se stabilizuje intervencijom države... Rastu li tokom praznika cene jaja i mesa?

Pandemija korona virusa uticala je na smanjenje cena mesa, jer je ponuda bila veća od potražnje. To je moglo da se stabilizuje intervencijom države ili plasmanom robe izvan Srbije, ali veći izvoz u ovom trenutku nije realna opcija zbog mnogih faktora na globalnom nivou.

Ipak, u celoj toj priči, građani, koliko god da se raduju predstojećim praznicima, strahuju da bi moglo doći do naglog poskupljenja mesa, pa čak i jaja, jer su Vaskrs, Prvi maj, Ðurđevdan i ramazanski Bajram prilika da proizvođači stoke i trgovci uvećaju svoju zaradu.

„Povećanje cena oko praznika je jedna uobičajena stvar, dakle, to se uvek dešava povodom određenih praznika, pre svega, jer smo mi, već od devedesetih, postali prilično religiozna nacija i narod, tako da se oko Božića i oko Uskrsa uvek beleži velika tražnja. To je šansa da svi, dakle i proizvođači na pijacama i u velikim marketima, pa i prerađivači, pokušaju da malo koriguju cene naviše, računajući da, zbog veće tražnje, mogu da imaju neki bolji profit. Međutim, pandemija je prikočila taj, tradicionalni i uobičajen porast cena. Ona već drugu godinu zaredom, koči sve, tako da se upravo tokom tih velikih praznika, kupovina svela samo na najnužniju. Stoga ne očekujem da će doći do nekog značajnijeg povećanja cena bilo kojih roba, pa ni jaja, ni mesa“, kaže za Biznis.rs agroekonomista Milan Prostran.

Agroekonomista Milan Prostran, foto: Youtube printscreen

Ministarstvo poljoprivrede je u cilju smanjenja viškova svinjskog mesa na tržištu, nedavno formiralo radnu grupu koja je pokrenula proceduru za otkup 15.000 tovljenika od odgajivača koji imaju ugovornu obavezu s Republičkom direkcijom za robne rezerve.

„Država, kad je u pitanju svinjsko meso, nekih 15.000 tovljenika još kupuje po nešto višoj ceni, ali to nije broj koji dominira, to je mala količina, imajući u vidu da je Srbija nekad proizvodila oko 1.300 do 1.400 miliona tovljenika, dok ih sada proizvodimo negde oko 500.000 do 600.000, tako da tih 15.000 neće da utiče da se odmah koriguje cena. To su takozvana konjukturna kretanja, što znači da ljudi oko praznika nešto lakše ‘otvore svoj džep’, ne mere svaki dinar i svaku paru, već gledaju da dva puta godišnje priušte sebi i svojoj porodici nešto obilniju i raznovrsniju trpezu“, zaključuje naš sagovornik.

Prostran napominje da će biti pokušaja da se nekom višom cenom napravi malo veći profit, ali da će, s obzirom na skromne budžete potrošača, ipak ta uobičajena promena biti u vidu rasta cena čak i skromnija nego što je to bilo nekada.

„Ovo je slobodno tržište, mi smo otvorena zemlja, a mnogo ima uvoza svih vrsta prehrambrenih proizvoda, tako da će to biti jedna tržišna igra, svako će da pokuša da pomeri cene naviše, onako neprimetno, ali kada je veliki promet, onda su to dobre zarade. Čovek za ove praznike nije toliko cepidlaka i ne meri svaki dinar, već odreši malo kesu. Dakle, ne očekujem nekakava velika povećanja, biće pokušaja, ali će kočnicu u rastu praviti potrošači s obzirom na skromnu kupovnu moć, bez obzira na to što za praznike troše više nego u ostalim danima“, ističe Prostran.

On dodaje da očekuje mirno tržište. Čak su, u velikim trgovinskim lancima organizovane akcije, bar kada su u pitanju jaja, pa se za određenu kupovinu drugih roba, nude jaja po ceni od jednog dinara. Primećuje i da se mnogi vlasnici jagnjadi i jaradi žale da nema tražnje.

„Za Uskrs se obično, to su neki tradicionalni, crkveni običaji, najčešće kupovalo jagnje ili jare, ali se to izgleda malo promenilo. Trgovci kod nas mogu slobodno da menjaju cene – kod nas je velika konkurencija, pre svega trgovačkih stranih lanaca koji imaju svoju cenovnu igru i oni su poprilična kočnica rastu cena domaćih. Mada ja pripadam onima koji poručuju – kupujte domaće. Pre svega, jer verujem u kvalitet, a drugo, mi moramo kroz kupovinu domaćih proizvoda da podržimo naše farmere“, smatra naš sagovornik.

Foto: Pixabay.com

Dodaje da se uvek poziva na predsednika Francuske, Emanuela Makrona (Emmanuel Macron), zemlje koja je najveća agrarna država u Evropskoj uniji, da treba da se propagira da se kupuje domaće.

„Mi moramo na neki način da se sa njima poredimo. Makron je propagirao – kupujte domaće (francusko), uprkos tome što postoje razni sporazumi i slobodno tržište, zato da bi podržao svoje farmere – francuske farmere. Makron je propagirao francuske farmere, francuski baget, sireve, vina i postavio je Francusku na mesto najmoćnije agrarne države EU. Ja sam već o tome mnogo govorio i pisao, još pre 20 godina, kada Makron nije bio predsednik, ali napominjem da, iako uvoznici i veliki trgovački lanci nude po nižim cenama mnoge proizvode, ima tu mnogih razloga zašto oni to rade – prvo da bi osvojili tržište, a drugo, to su često proizvodi iz EU koji su visoko subvencionisani i teško možete da se nosite konkurentskim cenama našim domaćim sa njima“, upozorava Prostran.

Prema tome, kako kaže naš sagovornik, proći će i ovaj praznik, a da neće doći do nekog velikog pomeranja cena.

„Na kraju krajeva, koliko para – toliko muzike. Potrošač će biti onaj koji će da konktroliše sve te cenovne tokove. Poljoprivreda daje najveći doprinos stabilnosti tržišta uopšte, pa i ako poskupe meso i jaja, to neće biti nikakva crna slika našeg tržišta, to bi bila jedna dobra podrška našim proizvođačima. Stalno zagovaram da se podrži naš proizvođač, farmer. Narod će možda izaći malo za predstojeće praznike, ali će se to svoditi na uže porodične krugove, a čim je manje druženja, tu je odmah i manja potražnja za robama, manja potrošnja, i to takođe utiče na nivoe cena“, konstatuje Prostran.

O stanju na tržištu mesa u Srbiji u četvrtak je u Parlamentu govorio i ministar poljoprivrede Branislav Nedimović. Prema njegovim tvrdnjama, zbog pandemije korona virusa opala je potrošnja mesa u Srbiji, posebno goveđeg, čak za 70 odsto, zbog toga što restorani nisu redovno radili.

„To je dovelo i do pada cena mesa, ali država je tri puta intervenisala na tržištu preko Robnih rezervi ili dodatnom finansijskom podrškom, kako bi se taj sektor stavio po kontrolu“, rekao je Nedimović u Skupštini Srbije, odgovarajući na pitanja poslanika o situaciji na tržištu mesa.

    Biznis.rs newsletter

    Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

    Vaša e-mail adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.