Razvoj Crne Gore usporen zbog korupcije

Sudstvo i dalje sporo odlučuje, a presude nisu uvek dosledno obrazložene ili izvršene. Kupovina i prodaja državne imovine obavlja se u netransparentnom okruženju, sa čestim optužbama za primanje mita i prijateljske odnose. Korupcija i slaba kontrola konflikta interesa ostaje značajan problem u Crnoj Gori, a propisi se često nedosledno primenjuju posebno na opštinskom nivou, ocenilo je američko Ministarstvo spoljnih poslova (US Department of State) u novom Izveštaju o globalnoj investicionoj klimi za 2021.

„Odsustvo potpuno razvijenih pravnih institucija podstaklo je korupciju i slabu kontrolu nad konfliktom interesa. Sudstvo i dalje sporo presuđuje u slučajevima, a sudske odluke nisu uvek dosledno obrazložene ili izvršene“, navodi se u izveštaju za Crnu Goru, prenose Vijesti.

Stepen zabrinutosti građana zbog korupcije je, kako se dodaje, uobičajeno visok u istraživanjima javnog mnjenja, a korupciju kao rizik navode i strani investitori. Crna Gora je, podsećaju na 67. mjestu od 180 zemalja na listi Transparency International (TI) 2020. po indeksu percepcije korupcije.

Navode da su brojne američke firme posebno istakle korupciju kao prepreku direktnim ulaganjima u Crnu Goru.

„Korupcija je najrasprostranjenija u Crnoj Gori u sektoru državnih nabavki. Kupovina i prodaja državne imovine odvija se u netransparentnom okruženju sa čestim optužbama za primanje mita i prijateljske odnose“, navodi Stejt department, napominjući da je poslednjih godina postignut napredak u borbi protiv korupcije, usvajanjem regulative i procesuiranjem nekoliko slučajeva visoke korupcije.

U Izveštaju se navodi da, iako postoji puna pravna i regulatorna infrastruktura za sprovođenje javnih nabavki, američke kompanije su se u brojnim slučajevima žalile na nepravilnosti u tom procesu, zbog nemogućnosti da se osporavaju odluke za koje smatraju da su pogrešno donete.

Podseća se da je u decembru 2020. godine nova Vlada osnovala Nacionalni savet za borbu protiv korupcije na visokom nivou. Članovi Saveta su potpredsednik Vlade Dritan Abazović, ministar finansija i socijalne zaštite Milojko Spajić, kao i predstavnici nevladinih organizacija MANS i Institut alternativa, Vanja Ćalović Marković i Stevo Muk.

„Savet će proveriti i prikupiti dokumentaciju u vezi sa svim sumnjivim vladinim radom. Sve sporne nalaze dostaviće nadležnim organima, uključujući tužilaštvo u svim slučajevima kada postoji sumnja u koruptivne radnje i nanošenje štete budžetu Crne Gore“, piše u Izveštaju.

Nova vlast je zbog brojnih nerešenih slučajeva korupcije, izmenila Zakon o državnom tužilaštvu, kako bi na čelne pozicije došli ljudi koji će, kako očekuju u vlasti, nezavisno i profesionalno raditi.

Značajna siva ekonomija, kako se navodi u Izveštaju, pogađa otvoreno tržište, negativno utičući na preduzeća koja posluju u skladu sa zakonom. ”Povoljne poreske politike uspostavljene na nacionalnom nivou često se poništavaju porezima koje uvode različite opštine na lokalnom nivou”.

U Izveštaju se podseća da je od obnove nezavisnosti 2006. godine, Crna Gora usvojila pravni okvir koji podstiče privatizaciju, zapošljavanje i izvoz.

”Implementacija, međutim, znatno zaostaje za pravnom strukturom, a crnogorska ekonomija nastavlja da se ‘batrga’ na vrlo uskoj poreskoj osnovi i tri sektora u razvoju: turizmu, energetici i, u manjoj meri, poljoprivredi”, navodi se.

Crna Gora, kako se dodaje, ima jedan od najvećih udela javnog duga BDP u regionu, trenutno iznad 80 odsto.

”Jedan od vladinih prioriteta je da nastavi da razvija infrastrukturu, uključujući i drugu deonicu auto-puta koja će bolje povezati razvijeni južni deo zemlje sa relativno nerazvijenim severom. Iako je stopa ekonomskog rasta Crne Gore u 2019. godini bila jedna od najviših u Evropi sa 3,5 odsto, pandemija je negativno uticala na Crnu Goru više nego na bilo koju drugu zemlju u regionu, uzrokujući pad BDP od približno 15 procenata. Stopa nezaposlenosti povećala se sa 15,3 u 2019. godini na 20 odsto”.

U Izveštaju se navodi da je Crna Gora, uprkos regulatornim poboljšanjima i napretku na putu ka EU, još u procesu uspostavljanja liberalne poslovne klime koja podstiče strana ulaganja i lokalnu proizvodnju.

”Zemlja ostaje zavisna od uvoza iz susednih zemalja, uprkos značajnom potencijalu u nekim oblastima poljoprivrede i proizvodnje hrane. Iako kontinuirana politička tranzicija još nije eliminisala sve strukturne barijere, vlada generalno prepoznaje potrebu za uklanjanjem prepreka kako bi ostala konkurentna, reformisala poslovno okruženje, otvorila ekonomiju stranim investitorima i privukla dalje strane direktne investicije”.

Mnogi propisi su, kako se dodaje, u suprotnosti sa drugima ili su dvosmisleni, stvarajući zabunu kod investitora.

U Izveštaju se podseća na dvogodišnje istraživanje poslovne klime Američke privredne komore u Crnoj Gori (AmCham) sprovedenom 2020. godine u kojem je navedeno da iako je na nacionalnom nivou manje prepreka za ulaganja i druge aktivnosti, mnogi projekti većih razmera uključuju i lokalne i nacionalne vlasti, a često je neophodno raditi sa obe administracije kako bi se projekat dovršio.

Anketirani članovi AmChama nezadovoljni su trajanjem sudskog postupka (79,5 odsto) i nejednakom primenom zakona (63,6 odsto). Istovremeno, više od 70 odsto anketiranih kompanija članica AmChama veruje da se uslovi za poslovanje kada je reč o trajanju sudskog postupka i nejednaka primena zakona nisu promenili u poslednje dve godine.

Upozorava se da se Privredni sud suočava sa izazovima, uključujući slabu primenu zakona i zabunu oko brojnih promena postojećih zakona, razvoj novog sistema poslovanja, uključujući elektronsku komunikaciju sa klijentima, ograničeni kapacitet i stručnost sudija, kao i zaostali predmeti.

Ekonomski stručnjaci u američkim ambasadama i diplomatskim misijama ove godišnje izveštaje pripremaju analizirajući više od 170 stranih tržišta.

Brojni nerešeni slučajevi restitucije

Crna Gora ima nerešene zahteve u vezi sa povraćajem imovine koja je nacionalizovana u doba Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, podseća Stejt department.

„Brojni nerešeni slučajevi restitucije uključuju američke građane. Predmeti su u različitim fazama presude i traju više od jedne decenije“, navodi se u Izveštaju. Podseća se da je krajem 2007. godine, crnogorski parlament usvojio novi Zakon o restituciji, koji zamenjuje onaj iz 2004. godine. U skladu sa zakonom, formirane su tri komisije za reviziju: u Baru (koja pokriva primorski region), u Podgorici (za centralni region) i u Bijelom Polju (za severni region Crne Gore).