Cene struje u jugoistočnoj Evropi premašile 700 evra po MWh

Drastičan pad proizvodnje električne energije iz nuklearnih i hidroelektrana, uz rastuću potražnju zbog ekstremnih toplotnih talasa, podigao je cene električne energije na berzama u jugoistočnoj Evropi iznad 700 evra po megavat-satu tokom protekle nedelje. Nekoliko zemalja sada se suočava sa energetskom krizom.

Cene su bile najviše na berzama u Sloveniji i Hrvatskoj, dok su najniže zabeležene u Grčkoj i Bugarskoj. Najviša cena u regionu, od 717 evra po MWh, zabeležena je na slovenačkoj berzi BSP Southpool 3. avgusta, prema analizi portala Balkan Green Energy News, piše SEEbiz.

Analiza je obuhvatila cene na tržištu unapred (DAM) na sedam berzi jugoistočne Evrope u periodu od 31. jula do 6. avgusta, na osnovu 15-minutnih intervala. U poređenju sa prethodnim nedeljama, cene su u proseku porasle za 50 do 100 odsto.

Berze električne energije obuhvaćene analizom bile su BSP Southpool (Slovenija), CROPEX (Hrvatska), HEnEx (Grčka), HUPX (Mađarska), IBEX (Bugarska), OPCOM (Rumunija) i SEEPEX (Srbija). Za svaku od sedam berzi rangirano je deset najviših cena.

Najveća učestalost skokova cena zabeležena je 3. i 4. avgusta. Ukupno, cene su porasle za 50 do 100 odsto u poređenju sa prethodnim nedeljama.

Najviše cene bile su koncentrisane u četiri 15-minutna tržišna vremenska intervala (MTU): od 19.30 do 19.45, od 19.45 do 20.00, od 20.00 do 20.15 i od 20.15 do 20.30 časova. Ti intervali poklapaju se sa padom proizvodnje solarne energije usled zalaska sunca, dok potražnja za električnom energijom ostaje visoka ili nastavlja da raste.

Iako će detaljnije analize pružiti dodatne uvide, najniže cene dosledno su beležene u Grčkoj i Bugarskoj – dve zemlje sa najvećim solarnim i baterijskim kapacitetima. Grčka raspolaže sa desev GW solarnih kapaciteta i jednim GW sistema za skladištenje energije u baterijama (BESS), dok Bugarska ima šest GW solarnih kapaciteta i 3,7 GW baterijskih sistema, što predstavlja najveći udeo BESS-a u svetu.

Međutim, cene su porasle zbog ozbiljne neravnoteže između ponude i potražnje: proizvodnja energije naglo je pala upravo u trenutku kada je potrošnja porasla.

Nizak vodostaj Dunava primorao je mađarsku nuklearnu elektranu Paksi da smanji proizvodnju za 90 odsto, rumunsku nuklearnu elektranu Cernavodă za 50 odsto, a slovenačku nuklearnu elektranu Krško da smanji kapacitet za 20 odsto. S obzirom na to da se u skorije vreme ne očekuje rast vodostaja reke, dok visoke temperature i dalje traju, dodatna smanjenja proizvodnje ostaju vrlo moguća.

Problema imaju i hidroelektrane. U Srbiji hidroelektrana Đerdap 1 radi sa svega 20 odsto uobičajene proizvodnje, dok Đerdap 2 proizvodi 30 odsto. Pored toga, crnogorska Termoelektrana Pljevlja bila je nekoliko dana van pogona.

Na strani potražnje, potrošnja električne energije širom regiona porasla je između pet i 20 odsto.

Nuklearna elektrana Krško proizvodi 35 do 38 odsto električne energije u Sloveniji i pokriva oko 35 odsto ukupne potrošnje zemlje. Pre nekoliko dana, visoka temperatura vode u reci Savi primorala je elektranu da smanji proizvodnju, jer propisi o zaštiti životne sredine zabranjuju ispuštanje vode koje bi temperaturu reke povećalo iznad utvrđenih bezbednosnih pragova.

Smanjenje proizvodnje u Krškom uticalo je i na Hrvatsku, koja dobija polovinu proizvodnje električne energije te elektrane – količinu koja pokriva od 15 do 20 odsto energetskih potreba zemlje.

Rumunija je pribegla nekonvencionalnim merama kako bi nuklearna elektrana Cernavodă ostala u pogonu, uključujući potapanje barži kako bi se podigao nivo vode u Dunavu. Elektrana učestvuje sa oko petinom u ukupnoj proizvodnji električne energije u zemlji i pokriva približno isti udeo ukupne potražnje.

Električna energija u Srbiji bila je najskuplja između 19.00 i 19.30 časova, a najveći broj cenovnih vrhunaca na berzi SEEPEX zabeležen je 3. avgusta.

Pošto nije mogla da obezbedi dovoljno rashladne vode iz Dunava, nuklearna elektrana Paks smanjila je kapacitet sa 2.000 MW na približno 230 MW. U normalnim uslovima, elektrana obezbeđuje od 45 do 50 odsto ukupne proizvodnje električne energije u Mađarskoj, pokrivajući oko trećine nacionalne potražnje.

Uprkos tome što se nalazi na Dunavu, nuklearna elektrana Kozloduj nije imala prekide u radu zahvaljujući tehničkom dizajnu koji joj omogućava da obezbedi dovoljno rashladne vode čak i tokom niskog vodostaja reke.

Zajedno sa Bugarskom, Grčka je zabeležila najveće skokove cena 5. avgusta, dok su sve ostale analizirane berze dostigle vrhunac 3. ili 4. avgusta.