Cene u hrvatskom turizmu za četiri godine skočile 77 odsto

Kombinacijom inflacije, uvođenja evra i poslovnih odluka preduzetnika u turizmu, ovog jula su cene u turizmu porasle za čak 77 odsto u odnosu na pretpandemijsku 2019. godinu, kada se protumače podaci Poreske uprave o fiskalizovanim se računima u prvom mesecu turističke sezone. Čak 1,18 milijardi evra je iznos fiskalizovanih računa u delatnostima smeštaja i pripreme i usluživanja hrane, u poređenju sa 666 miliona evra kupljenih u ove dve delatnosti u julu 2019. godine, na približno isto toliko izdatih računa.

Kada se u tabelu uvrsti prošlogodišnji jul, vidimo da smo prošle godine imali veći skok cena nego ove, ali je 2023. godine i dalje dvocifren, veći od 20 odsto u segmentu smeštaja koji je poskupeo za 85 odsto u poslednje četiri godine, dok su ugostitelji ovog jula fiskalizovali 70 odsto više nego u istom mesecu 2019. godine. Naravno, ako posmatramo samo one koji redovno izdaju račune, piše Poslovni dnevnik.

Hotelijeri su ovog proleća najavili prosečno povećanje cena od deset odsto, na osnovu anketa sprovedenih u ranoj fazi rezervacije. Glavni razlog je nastavak rasta troškova u svim oblastima, uključujući i energetiku, koja je inače na vrhu liste troškova sa učešćem od oko 56 odsto, a zatim slede troškovi rada koji imaju učešće od oko 30 odsto. Najveći rast troškova hotelijeri su predvideli u segmentu hrane i pića, ali je predviđen i rast tražnje, što je trebalo da ostvari veći prihod.

Rezultati poslovanja hotela u prvoj polovini godine pokazuju da su prihodi porasli više od fizičkih pokazatelja u broju noćenja, zahvaljujući rastu cena. Valamar je u prvih šest meseci poskupeo u proseku za skoro 19 odsto, Arena u svom izveštaju navodi prosečno poskupljenje od 22,8 odsto, hotel Liburnia Riviera kaže da imaju 33 odsto više cene nego 2019. godine, iako u poređenju sa samo četiri odsto više nego prošle godine, ali to su cene ostvarene pre vrhunca sezone.

Iako nema posebnih cifara o poskupljenju privatnog smeštaja, agencije su početkom leta upozoravale da su tamo cene noćenja porasle za 40 do 50 odsto, što bi moglo da izazove pad tražnje.

Sudeći po nezvaničnim podacima o broju noćenja, turistički promet od oko 30 miliona noćenja u julu je približno na nivou 2019. godine, ali se još čeka zvanična statistika koja će pokazati popunjenost po segmentima. Naši sagovornici su upozorili i na značajno poskupljenje ugostiteljskih usluga, što bi moglo da utiče na tražnju, ali je u julu broj ispostavljenih računa u kafićima i restoranima bio nešto veći nego prošle godine, a tek nešto manji nego u 2019. godini kada je bilo moguće da se bude uslužen po znatno nižim cenama.

Prema podacima Poreske uprave o fiskalizaciji, prošle godine u julu je u ugostiteljstvu izdato 42,3 miliona, ove godine 43,5 miliona, a u julu pre pandemije bilo ih je 44,2, samo u segmentu pripreme hrane i pića i usluga. Broj ispostavljenih računa u smeštaju u julu je za svega nekoliko desetina hiljada manji nego u 2019. godini, ali je njihov iznos veći za 20 odsto i ove godine dostigao je 595 miliona evra, za razliku od svega 320 miliona evra dobijenih fiskalizacijom u smeštaju u 2019. godini.

Pre pandemije, ugostitelji su u julu ostvarili 346 miliona evra, a ove godine promet je bio 587 miliona evra, što je oko 70 odsto više. Obe aktivnosti u visini faktura samo u julu znatno su premašile milijardu evra, što je više nego u prošlom avgustu, koji je finansijski najjači mesec u turizmu, i posle ovog juna, u kome je u smeštaju i ugostiteljstvu fiskalizovano 751 milion evra. Ovom dinamikom u avgustu se može očekivati najmanje 1,4 milijarde evra na fiskalizovanim računima u obe privredne grane, što će napuniti državni budžet, ali i osloboditi više novca za ulaganja u turizam.

Na to ukazuju najave vodećih hotelskih kompanija koje nastavljaju sa investicijama, uključujući i one zamrznute na početku pandemije. Valamar tako pokreće investiciju u projekat Pinea u Poreču ukupne vrednosti 130 miliona evra, izgradnju od kojih je počelo 2019. Zbog pandemijske krize gradnja je privremeno obustavljena 2020. godine, a potom odložena zbog energetske krize, inflacije i usporavanja privrednog rasta, da bi u junu Nadzorni odbor odobrio ponovno pokretanje projekta.

Hilton u Opatiji

Planirane investicije u Maistru ove godine iznose skoro 100 miliona evra, uglavnom u kampove u Istri i hotele Zonar i Westin u Zagrebu i Marjan u Splitu. Auctor je ove godine uložio oko 50 miliona evra u veliki kamping projekat Punta Nova u Povljani na ostrvu Pag, jedan od strateških projekata Republike Hrvatske koji je Auctor preuzeo od fonda Effectus, gde je razvio Aminess Avalona Camping Resort.

Porodica Hauptfeld, koja u Opatiji gradi prvi hrvatski Hilton Curio Collection, odlučila je da nakon neizvesnog perioda pandemije i inflacije nastavi projekat hotela sa 54 sobe koji bi trebalo da bude otvoren sledeće godine.