Četiri države iz regiona osnivaju zajedničku kompaniju za gasovod

Montenegro Bonus će sa još tri firme iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine (BiH) i Albanije biti jedan od osnivača kompanije Jonsko-jadranski plinovod, koja će obavljati poslove vezane za pripremu izgradnje gasovoda koji će prolaziti kroz te četiri zemlje.

Osnivački kapital nove kompanije, čije će sedište biti u Splitu, iznosiće 80.000 evra, a Montenegro Bonus će imati jednaki udeo u vlasništvu kao ostale tri kompanije, odnosno 25 odsto, prenosi Mina pozivajući se na Vijesti.

Pošto je neophodno da se za osnivački kapital uplati 20.000 evra, Ministarstvo kapitalnih investicija predložiće da se taj novac obezbedi iz tekuće budžetske rezerve i da to vlada odobri, a prethodno je zatraženo mišljenje Agencija za zaštitu konkurencije (AZK) u vezi usklađenosti sa Zakonom o kontroli državne pomoći.

AZK je u mišljenju navela da bi ovih 20.000 evra za osnivački kapital predstavljalo pomoć male vrednosti, shodno propisima kojima se uređuju pitanja državne pomoći.

Kako se u dokumentu AZK-a navodi, projektom Jonsko-jadranskog gasovoda (IAP) planirano je da se gasovodom poveže albanski grad Fiera i hrvatski Split.

IAP bi potom bio integralni deo Trans-jadranskog gasovoda, gde se gas iz Azerbajdžana doprema preko Turske i Grčke u Italiju.

Predviđena ukupna dužina gasovoda je oko 511 kilometara, od čega je deonica kroz Crnu Goru duga oko 96 kilometara, a 37 kilometara cevovoda bi bilo postavljano pod morem.

Prije 15 godina ministarstva Hrvatske, Albanije i Crne Gore, nadležna za oblast energetike, su pokrenula inicijativu za izgradnju IAP-a potpisivanjem deklaracije, a kojoj se kasnije pridružila i BiH.

Crnogorska Vlada je 2013. godine odredila Montenegro Bonus za operatora prenosnog gasa, a onda su 2018. godine u Azerbejdžanu predstavnici operatora prenosnih sistema gasa navedenih zemalja potpisali pismo namjere o osnivanju kompanije.

Na sajtu hrvatske kompanije Plinacro se navodi da je planirani završetak projekta 2025. godine, a da je kapacitet budućeg gasovoda pet milijardi metara kubnih godišnje, od čega bi snabdevanje prirodnim gasom u Crnoj Gori iznosilo 500 miliona.

Navedeno je i da bi celokupan projekat omogućio otvaranje novog energetskog koridora za regiju srednjoistočne i jugoistočne Evrope, te Zapadnog Balkana.

Evropska unija (EU) uvrstila je IAP na listu projekata od zajedničkog interesa Energetske zajednice, dok se ovaj poduhvat nalazi i na jedinstvenoj listi prioritetnih infrastrukturnih projekata, koji je vlada usvojila 2019. godine.