Crna Gora traži koncesionara za cink i olovo u Pljevljima

Ministarstvo energetike i rudarstva Crne Gore raspisalo je javni oglas za dodelu koncesije za detaljna geološka istraživanja i eksploataciju metalične mineralne sirovine cinka i olova na ležištima Šuplja stijena, Đurđeve vode, Paljevine i Ribnik u opštini Pljevlja.

Ponude se mogu dostaviti do 31. jula, a koncesija će biti dodeljena putem otvorenog postupka javnog nadmetanja, prenosi eKapija.

Predmet koncesije obuhvata prostor od oko 6,1 kvadratni kilometar, odnosno 610 hektara, u rudnom reonu planine Ljubišnje, gde su višedecenijska geološka istraživanja potvrdila značajne rezerve cinka i olova. Prema Koncesionom aktu, ukupne geološke rezerve na četiri ležišta procenjuju se na oko 17,14 miliona tona rude.

Najveći deo rezervi nalazi se na ležištima Šuplja stijena i Đurđeve vode, gde je evidentirano oko 15,6 miliona tona rude, od čega eksploatacione rezerve iznose nešto više od sedam miliona tona. Na ležištu Ribnik procenjeno je oko 1,4 miliona tona rude, dok Paljevine raspolažu sa oko 137.000 tona potvrđenih geoloških rezervi, uz dodatnih 1,7 miliona tona perspektivnih rezervi.

Koncesija se dodeljuje na 20 godina, pri čemu je prvih šest meseci predviđeno za detaljna geološka istraživanja, narednih šest meseci za izradu rudarske dokumentacije i pribavljanje dozvola, dok je za samu eksploataciju planiran period od 19 godina.

Planirana godišnja proizvodnja iznosi 500.000 tona visoko procentne rude, odnosno ukupno 9,5 miliona tona tokom eksploatacionog perioda.

Procenjena ukupna vrednost proizvodnje za 19 godina iznosi 275 miliona evra, odnosno oko 14,5 miliona godišnje. Na osnovu tih projekcija, minimalna koncesiona naknada iznosi 11 miliona evra za ceo period trajanja koncesije, odnosno najmanje 580.000 evra godišnje.

U koncesionom aktu navodi se da bi nastavak eksploatacije i razvoj ovih ležišta mogli doprineti povećanju proizvodnih kapaciteta, otvaranju novih radnih mesta i jačanju privredne aktivnosti u Pljevljima.

Istovremeno, predviđene su obavezne mere zaštite životne sredine, uključujući rekultivaciju eksploatisanih površina, zaštitu vodotokova i kontrolu upravljanja flotacijskim jalovištem nakon završetka rudarskih radova.