Evropska komisija predložila otvaranje pristupnih pregovora sa Bosnom i Hercegovinom

Evropska komisija dala je formalnu preporuku za otvaranje pristupnih pregovora između Evropske unije i Bosne i Hercegovine. Odluku o tome donosi Savet EU, odnosno lideri država i vlada zemalja članica, koji će se okupiti 21. marta na samitu u Briselu.

Odluka o otvaranju pristupnih pregovora mora biti doneta jednoglasno, a EK je u novom izveštaju istakla da „BiH mora da pokaže rezultate da bi počela pregovore sa EU“, prenosi Radio Slobodna Evropa.

Preporuku za otvaranje pregovora saopštio je potpredsednik EK Maroš Šefčović, ističući da je rasprava o BiH protekla veoma pozitivno, da je EK zadovoljna ponašanjem BiH i EU, jer vide proširenje kao investiciju u geostratešku sigurnost.

„BiH donosi novu potrebnu dinamiku“, ocenio je Šefčović, dodajući da je to „tek početak i ova dinamika mora da se nastavi“. Prema njegovim rečima, otvaranje pregovora je priznanje napretka i ispunjavanja uslova. Potpredsednik EK naveo je da su vrata EU potpuno otvorena za BiH i da će put prema EU voditi kroz reforme.

Status kandidata za punopravno članstvo u Uniji, BiH je dobila u decembru 2022. godine, a u maju 2019. dobila je mišljenje EK, u kojem je definisano 14 prioriteta za otvaranje pristupnih pregovora. Oni su podeljeni u četiri oblasti, a to su demokratija i funkcionisanje institucija, vladavina prava, osnovna prava i reforma javne uprave.

„BiH je napravila impresivne korake“, rekla je predsednica EK Ursula fon der Lajen (Ursula von der Leyen) poslanicima Evropskog parlamenta u okviru priprema za samit na kome se očekuje da će Savet EU odlučiti o otvaranju pregovora sa BiH, ali bez definisanja datuma. Fon der Lajen je istakla da zemlja usvaja važne zakone.

EK tvrdi da je BiH spremnija nego ikada i da je u proteklih godinu dana učinila više nego u prethodnih 10 godina, prenosi Deutsche Welle. Evropski komesar za susedstvo i proširenje Oliver Varhelji izjavio je da je BiH deo evropske porodice, kao i da od 2022. godine strateški cilj evrointegracija BiH neumorno napreduje dajući pozitivne rezultate.

Uprkos porukama ohrabrenja iz Brisela, činjenice pokazuju da je BiH ispunila samo dva od pomenutih 14 uslova. Predsedavajući Predsedništva BiH Željko Komšić ocenio je da je „preporuka EK dobra vest“, ali da bi potvrda Brisela „da ovako uređena BiH može postati članica EU bila pobeda etno-nacionalista u BiH, kao i njihovih šefova u Zagrebu, Beogradu i Moskvi“.

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik istakao je da je Banjaluka dala presudan doprinos za otvaranje pregovora. „Za nas je evropski put važan, jer predstavlja ispunjenje velikog nacionalnog cilja, život Srba u ekonomskom i političkom prostoru bez granica“, rekao je Dodik koji je posebno zahvalio Mađarskoj, Slovačkoj, Austriji i Sloveniji koje su prepoznale „da je BiH mala EU“. Premijer RS Radovan Višković ocenio je da je „BiH više potrebna Evropskoj uniji, nego što je EU potrebna BiH“.

Analitičari su uglavnom saglasni da je reč o poklonu EU, ali i njenom interesu na prostoru Zapadnog Balkana kako bi se održao dominantan uticaj Zapada, bez uplitanja drugih strana. Ostaje neizvesno i kako će se EU odnositi prema statusu i ulozi Kancelarije visokog predstavnika u BiH. Nepoznato je kako EU namerava da pregovara sa protektoratom.