Hrvatska očekuje veći ekonomski rast od proseka evrozone u 2024.

Ekonomija evrozone već neko vreme nalazi se na ivici recesije, ali se konačno naziru prvi znaci oporavka. Očekuje se smanjenje ključnih kamatnih stopa Evropske centralne banke što bi trebalo da podstakne rast, iako će to verovatno biti sporo.

Hrvatska je ostvarila brži rast BDP-a zahvaljujući EU fondovima i javnim investicijama, dok se očekuje nastavak rasta potrošnje i izvoza usluga, prenosi Seebiz.

Očekivanja poslovnog sektora nešto su bolja, a donekle se oporavljaju i usluge i lična potrošnja koji su bili pogođene rastućom inflacijom. Inflacija sada ipak jenjava, iako su plate porasle, pa se javlja blagi optimizam. Ukoliko BDP evrozone uskoro počne da raste, to će biti dobro i za hrvatsku ekonomiju.

Upravo su EU fondovi i javne investicije, uz ličnu potrošnju, lani bili najveći pokretač hrvatskog rasta koji je i dalje puno brži od proseka evrozone. Poslednja projekcija ECB za ovu godinu za eurozonu predviđa rast od 0,6 procenata u evrozoni, dok ke prema navodima guvernera Hrvatske narodne banke Borisa Vujčića, prognoza rasta za Hrvatsku 3,2 odsto.

EU fondovi su Hrvatskoj došli u pravom trenutku jer je njihov doprinos BDP-u, kroz rast investicija, delom kompenzovao slab rast u evrozoni i pad inostrane potražnje u segmentu robnog transpoarta. Potrošnja u Hrvatskoj verovatno će i dalje biti snažan pokretač rasta iako se očekuje da će rast plata biti usporen.

Koliko god je doprinos fondova bio značajan, inostranu potražnju dugoročno je teško kompanzovati, pa su podaci koji stižu iz evrozone ključni za predviđanje budućeg kretanja hvrvatskog BDP-a. Oporavak potrošnje u zemljama evrozone važan je pre svega za hrvatski turizam.