Hrvatska privreda blago usporila u prvom kvartalu 2024.

Početkom 2024. godine Hrvatska je nastavila da beleži solidne stope rasta, među najvišima u Evropskoj uniji. Iako je dinamika godišnjeg i kvartalnog rasta blago usporila, privredna aktivnost je i dalje snažno podržana domaćom tražnjom, ali i investicijama. S druge strane, neto inostrana tražnja je delovala u suprotnom smeru, pre svega kao rezultat jačeg uvoza od izvoza usluga.

Hrvatska privreda je blago usporila u prvom kvartalu 2024. u odnosu na isti period prethodne godine, ali i u odnosu na prethodni kvartal, iako su stope rasta i dalje solidne, na šta ukazuju i ranije objavljeni visokofrekventni pokazatelji. Prema prvoj proceni kretanja BDP-a, koju je danas objavio Državni zavod za statistiku, godišnja stopa rasta u prvom kvartalu 2024. godine pala je na 3,9 odsto u odnosu na isti period 2023. godine (prema originalnim podacima), prenosi SEEbiz.

Desezonirani podaci ukazuju na usporavanje privrednog rasta na jedan odsto u odnosu na period oktobar-decembar 2023. godine (kada je realan tromesečni rast od dva procenta). Godišnja stopa rasta prema desezoniranim podacima takođe je iznosila 3,9 odsto.

U prvom kvartalu privredni rast je posledica rasta domaće tražnje, dok je neto inostrana tražnja zabeležila godišnji pad, kao rezultat pada izvoza usluga (-8,2 odsto), dok je uvoz usluga bio veći za 13,8 odsto u odnosu na isti period 2023. Godine

S druge strane, neto izvoz roba je bio pozitivan s obzirom da je izvoz roba (2,9 odsto) bio jači od uvoza roba (0,5 odsto). Negativna stopa rasta izvoza usluga donekle je iznenađujuća s obzirom na dostupne podatke o dosadašnjem toku turističke sezone. Najveća komponenta BDP-a, potrošnja domaćinstava je bila realno veća za šest odsto godišnje u prvom kvartalu, što je blago ubrzanje u odnosu na prethodni kvartal kada je realni rast iznosio 5,3 odsto, na šta ukazuju podaci o prometu trgovine na malo.

Državna potrošnja je usporila na jedan odsto na godišnjem nivou (u odnosu na 4,6 procenata u poslednjem kvartalu prošle godine), što je nešto niže od naših očekivanja.

Posmatrano u poređenju sa zemljama u okruženju, prema podacima Eurostata, Hrvatska je lider u rastu u prvom kvartalu u odnosu na prethodni kvartal (desezonirani podaci). U ostalim   zemljama rast je bio umereniji, BDP Mađarske je povećan za 0,8 odsto, Slovačke za 0,7 odsto, Češke i Rumunije za 0,5 odsto, Bugarske i Poljske za 0,4 odsto.