Hrvatskoj neophodno više ICT stručnjaka

Gordan Kožulj, direktor Sektora poslovnog konsaltinga kompanije Deloitte, ističe da su u okviru kreiranja „Strategije digitalne Hrvatske do 2032. godine” izvršili detaljnu analizu ovog pitanja, i jasno je da najveći izazov za realizaciju potencijala za razvoj hrvatske digitalne transformacije leži u činjenici da na tržište rada godišnje stiže nedovoljan broj digitalnih stručnjaka, kako iz domaćih obrazovnih institucija tako i iz inostranstva.

„Štaviše, deo onih koje domaće obrazovne institucije pripremaju za tržište rada odlazi da radi u drugim zemljama. U prilog istraživanju Eurostata, koje ukazuje da su hrvatske kompanije po ovim teškoćama iznad evropskog proseka, govori i podatak da je 2021. godine najviše ICT stručnjaka napustilo Hrvatsku među svim članicama EU, kao i da su u Hrvatskoj u 2022. godini ICT stručnjaci činili 3,7 odsto ukupno zaposlene radne snage, dok su u proseku za zemlje EU ICT stručnjaci imali udeo od 4,6 odsto u ukupno zaposlenoj radnoj snazi“, ističe Kožulj i dodaje da država i Privatni sektor je svestan ovog problema.

Do sada su pokrenute razne mere, pa se sprovodi Program e-Škole, čija je svrha stvaranje digitalno zrelih škola za 21. vek jačanjem kapaciteta osnovnog i srednjeg obrazovanja, sa krajnjim ciljem osposobljavanja učenika za tržište rada, daljeg obrazovanja i doživotnog učenja. Nadalje, zapošljavanje stranih radnika u Hrvatskoj, uključujući i one sa ICT kompetencijama, olakšano je novim Zakonom o strancima, koji je stupio na snagu 1. januara 2021. godine, piše Poslovni dnevnik.

„Međutim, ovo nije dovoljno za postizanje ciljeva. EU želi do 2030. godine povećati broj ICT stručnjaka na 20 miliona, odnosno na oko deset posto ukupne zaposlene radne snage, dok Hrvatska želi imati više od sedam odsto ICT stručnjaka u ukupno zaposlenoj radnoj snazi, sa povećanjem udela žena u IT oblasti. Stoga smo u okviru izrade Nacionalnog strateškog plana za sprovođenje programa ‘Put u digitalnu dekadu’ učestvovali u identifikovanju niza mera koje bi trebalo da ubrzaju postizanje navedenog cilja. Neke od tih mera su povećanje upisnih kvota studenata na postojeće ICT studijske programe i pokretanje novih ICT obrazovnih programa na hrvatskim sveučilištima. Zatim, stvaranje podsticajnog okvira za privlačenje studenata i istraživača u STEM i ICT oblastima, te dalja internacionalizacija hrvatskog visokog obrazovanja i tržišta rada, što uključuje povećanje broja programa neengleskog jezika i ublažavanje administrativnih zahteva za upis stranaca u hrvatske obrazovne ustanove. Takođe, neophodno je podsticati veću zastupljenost žena u ICT oblasti, kako bi se povećalo učešće, vidljivost i angažovanje žena u digitalnoj ekonomiji“, napominje direktor odeljenja za poslovno savetovanje kompanije Deloitte.

Direktor Uprave za tržište rada i zapošljavanje u Ministarstvu rada, penzionog sistema, porodicu i socijalne politike Luka Čirko kaže da je prema podacima Hrvatskog zavoda za zapošljavanje (HZZ) broj zaposlenih s informatičkim kvalifikacijama znatno manji nego broj traženih radnika.

„Tako je u 2023. godini broj potrebnih sistemskih analitičara bio 169, dok je zaposleno 69 osoba sa tom kvalifikacijom. Sledeći primer su programeri za razvoj aplikacija. Broj potrebnih radnika bio je 32, a broj zaposlenih 18. Iz navedenog se može zaključiti da postoji izrazit nedostatak stručnjaka sa informatičkim kvalifikacijama. Slična situacija je zabeležena i u prethodnom periodu. Stoga Hrvatski zavod za zapošljavanje već deset godina preporučuje povećanje broja studenata informatike“, navodi Čirko i dodaje da Ministarstvo i HZZ kontinuirano podstiču uključivanje svih nezaposlenih osoba na tržište rada, što se ostvaruje kroz sprovođenje mera aktivne politike zapošljavanja.

Mere, kako kaže, obuhvataju devet programa usmerenih na podsticanje zapošljavanja, samozapošljavanja i dodatnog, odnosno doživotnog obrazovanja. Sprovođenjem mera aktivne politike zapošljavanja nastojimo da kontinuirano podstičemo privredni razvoj.

„Takođe, kvalitet formalnog obrazovnog procesa, kao i spremnost za doživotno učenje, ključni su preduslovi za snažan privredni rast. Upravo zbog toga se od aprila 2022. godine sprovodi edukacija kroz sistem vaučera za sticanje veština. Cilj je omogućiti veće učešće nezaposlenih i zaposlenih lica u doživotnom obrazovanju sa akcentom na sticanje veština vezanih za zelenu i digitalnu tranziciju, a poslodavcima obezbediti kvalitetnu radnu snagu“, objašnjava Čirko.

„Izvestan pozitivan doprinos biće obezbeđen razvojem i primenom veštačke inteligencije, jer će, na primer, glasovna komunikacija omogućiti čak i stručnjacima koji nisu primarno obučeni kao ICT profesionalci da ovladaju upravljanjem AI sistemima. Međutim, potrebno je što pre izraditi adekvatne planove delovanja koji bi konkretnim aktivnostima omogućili ispunjenje Strategije digitalne Hrvatske“, smatra Aleksandar Raić, potpredsednik Udruženja HUP-ICT.

„Često navodim primer drugih zemalja EU; na primer u Holandiji, koji su avionom udaljeni samo malo od Dubrovnika i Zagreba, a u kojoj je, osim što su bruto plate znatno veće nego u Hrvatskoj, niža i stopa oporezivanja rada. Povrh toga, sve holandske zemlje EU visokoobrazovanim pojedincima daju dodatne poreske olakšice, pa profesionalci „dobiju” i do 12.000 evra na godišnjem nivou. Podsticajne poreske strategije su sastavni deo ekonomske i demografske politike razvijenih članica EU i tu realnost zaista ne možemo sebi da dozvolimo da ignorišemo“, kaže član Upravnog odbora Algebre i dodaje da će problem manjka kadrova morati da se reši proaktivnim stvaranjem i zadržavanjem visokoobrazovanog kadra, prekvalifikacijom zainteresovanih pojedinaca, ciljanom imigracijom, stvaranjem stimulativnog okruženja za ulaganja u istraživanje i razvoj i promene ili usvajanje poreske i imigracione politike.